Categories
Domace knjige Knjige

Goran Gocic :: Tai

 

O piscu

Goran Gocić (Užice, 1962) diplomirao je anglistiku (Filološki fakultet, Beograd) i magistrirao medije i komunikacije (Londonska škola ekonomije i političkih nauka). Napisao je poglavlja u petnaest knjiga o masovnoj kulturi – pored ostalih, u zbornicimaDegradirana moć: Mediji i kosovska kriza (2000) i Želimir Žilnik: Iznad crvene prašine (2003), koji su objavljeni na po tri jezika. Gocić je radio kao novinar i urednik u tridesetak medijskih kuća (NINDnevni telegrafBorba,Politika, RTS, Bi-Bi-Si, Čenel 4, IndipendentSajt & Saund, itd.). Dobitnik je više nagrada za svoje eseje. Objavio je studije: Endi Vorhol i strategije popa (1997/2012) i Emir Kusturica: Kult margine (2001/2006). Autor je dugometražnih dokumentarnih filmova Bloody Foreigners (2000) i Balkanski dnevnik: Bugarska (2010). Radovi su mu dosad prevedeni na deset jezika.

Tai je njegov prvi roman.

O knjizi

Knjiga koju određuje njen topos: Tajland. Ljubav i Tajland. Žena, putenost, demistifi kacija glavnog junaka. Analiza Dalekog istoka u odnosu na (Daleki) zapad.

Da nije roman, ovo bi bila „studija o izvodljivosti“ na temu kako bi jedan samosvestan muškarac mogao ili pre – želeo da (hrišcanski) zaštiti jednu ženu. Projekat koji je u datim uslovima osuđen na propast: ne zato što nije ostvariv već zato što nije potreban. Ta naizgled krhka žena samim svojim „pasivnim“ postojanjem, prisustvom, (budističkim) odbijanjem u prihvatanju, doprineće samourušavanju ovog s početka knjige prividno mačo muškarca, koji će se u zapanjujuce poštenoj samoanalizi pretvoriti u jedno ranjivo biće. Toliko ranjivo da ćenjemu biti neophodan Sveti Hristifor, zaštitnik putnika.

Struktura romana građena je i jednostavno i komplikovano. Rezultat je vrlo koristan po knjigu: težina preteže u razumljivost, kao što drugi lik knjige, junakova senka, nadopuna, kontrast ili čak alter ego, idealno nadopunjuje ovog gosta u drugoj kulturi. Tako i Beleške s kraja teksta nadograđuju beletristiku, to jest Lepu umetnost.

Tai je lekcija samoljubivom Zapadnjaku o tome kako da izleči svoj oholi ego podatnošcu Istočnjaka. No, nema tu pobednika. Možda samo poraženog. Ali i tada – „zalečenog“ Carstvom Praznine. A ona je ženskog roda.

Izvor: Geopoetika