Categories
Oglasi Posao

DECKO 30 GODINA TRAZI POSAO U CIKAGU

Trazim posao u Cikagu. Imam 30 godina, B vizu i trenutno sam na Floridi.
Trazim posao, od pranja kamiona, gradjevine.. U BG-u sam radio razne fizicke poslove tako da mi nista nije na odmet. Dosao bih u Cikago u slucaju dobre ponude.
Kontakt whatsapp ili viber na br +381 62 975 8372 ili na mejl  zorkicnemanja@yahoo.com.

Categories
Oglasi Posao

TRAZIM POSAO U AMERICI NA GRADJEVINI

Momak 32 godine iz Bosne grad Modrica trazi posao u Americi u maju naredne godine kad mi je viza odobrena na gradjevini, farmi, ili odrzavanje imanja.

Whatsapp: +387 66 521 031 i Viber: +387 66 833 462

Categories
Oglasi Usluge

TRANSPORT SVIH VRSTA ROBA I VOZILA

Transport svih vrsta roba i vozila od bilo gde u SAD do bilo gde u Srbiji i regionu.  Demars International, osnovan 1990. u Njujorku sa sestrinskom firmom Pinki Enterprises, Inc. osnovanom 2003. u Njujorku su kompanije sa licencom Americke Federalne Vlade za pruzanje usluga medjunarodnih transporta morem i vazduhom po principu “vrata do vrata”, od adrese posiljaoca u SAD do adrese primaoca u Srbiji i okolnim zemljama. Kao autorizovani agenti svih vecih brodskih i avionskih prevoznika, specijalizovani smo u transportima citavih selidbenih kontejnera, svih vrsta vozila i plovila, komercijalnih roba pa sve do malih posiljki, internetskih kupovina i slanja paketa rodbini. Kompanija pruza profesionalnu i odgovornu uslugu. Vodi je vec 30 godina Dean Dujmovic diplomirani inzenjer transporta.

Tel. 877 554 4455, dean@demars-intl.com

Categories
Adresar Transport

DEMARS INTERNATIONAL

Transport svih vrsta robe i vozila od bilo gde u SAD do bilo gde u Srbiji i regionu.

Demars International, osnovan 1990. u Njujorku sa sestrinskom firmom Pinki Enterprises, Inc. osnovanom 2003. u Njujorku su kompanije sa licencom Američke Federalne Vlade za pružanje usluga međunarodnih transporta morem i vazduhom po principu “vrata do vrata”, od adrese pošiljaoca u SAD do adrese primaouca u Srbiji i okolnim zemljama.

Kao autorizovani agenti svih većih brodskih i avionskih prevoznika, specijalizovani smo u transportima čitavih selidbenih kontejnera, svih vrsta vozila i plovila, komercijalnih roba pa sve do malih pošiljki, internetskih kupovina i slanja paketa rodbini. Kompanija pruža profesionalnu i odgovornu uslugu.

Vodi je već 30 godina Dean Dujmović diplomirani inženjer transporta.

Categories
Oglasi Prodaja

PRODAJEM HELIUM BOBCAT MINER US

Prodajem US Helium miner u Evropi. U pitanju je Bobcat, nov, nije povezan wallet. Slanje iz Francuske ili Srbije. Ili licno preuzimanje u okolini Pariza ili Beograda.
Saljem slike, video da nije povezan wallet, sve sto treba. Kupljen pogresan. Cena $1900.

Categories
Kamioni Oglasi Posao

TRUCKING KOMPANIJI POTREBNA OSOBA SA ISKUSTVOM U ACCOUNTINGU

Trucking kompaniji sa sedistem u Cikagu potrebna je osoba sa iskustvom u radu u trucking accountingu. Pozeljno je da je kandidat upoznat sa radom ili zna da radi u Pro Transportu. U ponudi su radna mesta iz US (Chicago area) i iz Srbije (Beograd i okolina). Zainteresovani kandidati iz US mogu nas kontaktirati putem poruke na 630 873 0460 (Srdjan) i za kandidate iz Srbije na +381 63 694 896 (Nenad).

Categories
Oglasi Stan

TRAZIM CIMERA ILI CIMERKU U ALBANY PARK-U

Trazim cimera ili cimerku u stanu sa dve sobe i dva kupatila na lokaciji Albany Park-u. Laundry u stanu, central AC i heating. Prazna soba ima privatno kupatilo.

Categories
Predstavljamo

Iz Čikaga izveštava Aleksandar Žigić

Rečenica „Iz Čikaga izveštava Aleksandar Žigić“ je postala opštepoznata među televizijskom publikom. Aleksandar Žigić je dugogodišnji dopisnik domaćih medija iz Amerike. Iskustvo u novinarstvu gradi još od tinejdžerskih dana, a sada je jedan uspešan novinar sa dugogodišnjom uspešnom karijerom.

Otišao je u Ameriku kao student, željan novog znanja i uspeha, a njegovo umeće i talenat bili su prepoznati ubrzo po završetku studija. Bio je jedan od malo Jugoslovena koji su tada radili u američkim medijima. Smatra da je svoj posao radio savesno, objektivno i odgovorno i u kojoj god državi da je radio, njegov pristup poslu ostao bi isti.

Ambicije ka novinarstvu kod Vas su se probudile jako rano. Već kao tinejdžer ste imali autorsku emisiju na „Dvestadvojci“. Tada ste sanjarili da postanete dopisnik iz Amerike. Kako su izgledali Vaši novinarski počeci i zašto ste maštali baš o Americi?

Moja interesovanja ka novinarstvu i vođenju radio i TV emisija su se javila već sa devet godina. Napravio sam studio na mom radnom stolu sa kasetofonima i mikrofonima i snimao radio-emisije koje, naravno, tada nisu nigde emitovane. Na poklon sam dobio mali magnetofon od roditelja i onda sam se snimao, ali sam ujedno i pravio intervjue sa ukućanima. Tako sam, recimo, intervjuisao moju mamu Milku dok je nešto radila po kuhinji. Prvi put sam sa 15 godina započeo svoju karijeru na Radio Indexu 202, studentskom radio-programu, iako sam tek bio u drugom razredu srednje škole. Urednik na Televiziji Beograd Mladen Popović je čuo moju rubriku „Pet minuta za usmerenjake“ jednog dana i pozvao me da vodim Novogodišnji program, a onda i emisiju pod nazivom „Hit meseca“. Nakon godinu dana rada, morao sam prekinuti vođenje emisije zbog služenja redovnog vojnog roka. Snovi o Americi su krenuli kada se javljao tadašnji dopisnik iz Amerike Goran Milić. Ja sam ga onda jednom u klubu Radio Beograda pitao da se javlja za moju radio emisiju, što je on odmah prihvatio i uključivao se pozdravom „Nalazim se u Njujorku, na 19. spratu“. Poželeo sam i ja to isto da radim. U Ameriku sam otišao na postdiplomske studije, a plan mi je bio da završim studije i vratim se verovatno negde u Evropu da radim. Međutim, u Americi sam dobio šansu da nakon studija ostanem da radim godinu dana u struci, nakon što sam magistrirao televiziju i radio na Syracuse Univerzitetu. Prvi posao mi je bio mesto profesora radio i TV novinarstva na Chapman Univerzitetu u okrugu Orange County, Kalifornija. Iako je to u stvari bilo jako lepo, u to vreme me je nešto i dalje vuklo na Istočnu Obalu, pa sam radio i u Vašingtonu, Atlanti i Čikagu. Mnogi od prijatelja sa kojima sam bio na postdiplomskim studijama nikada nisu uspeli da dobiju posao u američkim medijima, jer je to jako konkurentna struka. A posebno je komplikovano kada dolazite sa strane, pošto morate perfektno znati jezik, dobiti dozvolu za rad, a sve to bez podrške porodice.

Jedna anegdota je obeležila Vaše studiranje engleskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, da li se kajete zbog toga? Ljudi sa našeg prostora retko se bave novinarstvom u Americi zbog jezičke barijere, koliko je teško usavršiti jezik i da li ste sretali naše ljude u američkim medijskim kućama?

U vreme studiranja, ponosio sam se sobom, sa obzirom na to da je moje poznavanje engleskog jezika bilo na visokom nivou. Rekao sam tada jednoj profesorki: „Vi ste mene oborili, ali ja bolje govorim engleski od Vas.“ Izjavio sam to pred profesorima i 50 drugih studenata u učionici. Zato me je obarala narednih 5 puta i ta izjava je produžila moje studiranje za još godinu dana. Ali, ni danas mi nije žao što sam to rekao, jer sam u to stvarno verovao. Prava je retkost da ljudi sa naših prostora rade u novinarstvu u Americi, a ponekada sam se osećao da sam jedini. To nije isto kao, recimo, kada se bavite kompjuterskim programiranjem jer je verovatno bar polovina ljudi u toj struci rođena izvan SAD-a. U Americi nije praksa da u medijima rade stranci, posebno iz nekadašnje Jugoslavije. Naći posao je, takođe, veoma teško. U Americi neki kažu kad se traži posao: ,,Nije bitno šta znaš, već koga znaš“. Ja u to nisam želeo da verujem i uvek sam sve radio na neki teži način, pa sam tako i posao tražio na osnovu svog obrazovanja i iskustva.

Aleksandar Žigić i Novak Đoković

Rečenica „Iz Čikaga izveštava Aleksandar Žigić“ je postala opštepoznata najava, dugogodišnji ste dopisnik RTS-a, među prvim voditeljima na Radiju B92, dobitnik mnogih priznanja, našli ste se u američkom magazinu Time, a novinastvom ste se bavili u mnogim prestižnim novinarskim kućama…

Kada sam bio na postdiplomskim studijama, početak je bio jako težak i neizvestan. Imao sam malu stipendiju za čije obnavljanje sam morao još dva puta da se prijavljujem. Nisam imao svoj auto, život je funkcionisao u skromnim uslovima. U Vašingtonu sam radio kao novinar na C-SPAN televziji. Tu sam rukovodio uključenjima uživo sa Kapitol Hila. Čak i kada je tu bilo deset drugih stanica, svi govornici na medijskim skupovima su uvek gledali u mene da dam znak kada da počne program, jer su znali da C-SPAN jedini prenosi sve uživo. Interesantno je da je druženje i atmosfera na poslu u redakciji C-SPAN bila srdačna. To je bila jedna sjajna grupa mladih i obrazovanih ljudi, prijateljski orijentisana, iako ta TV mreža ima inače veoma ozbiljan zadatak da izveštava sa svih važnih događaja u Vašingtonu i nalazi se preko puta zgrade Kongresa SAD. U Vašingtonu sam, takođe, vodio radio-emisije na srpskom jeziku na Glasu Amerike, obično dve emisije po smeni.
Na CNN International-u sam tokom pet i po godina rada ispekao zanat uređivanja emisija i pisanja vesti, što mi u nekom tehničkom smislu omogućuje da radim na svakoj stanici, pošto su kompjuterski program i sam način organizacije rada vrlo slični u celoj zemlji. Velika je odgovornost bila raditi emisiju koja se emituje u 210 zemalja sveta i uređivati dva dnevnika u toku jedne smene. U Čikagu sam radio na TV stanicama CBS, NBC i Fox. Na NBC stanici sam radio 5 godina na jutarnjem programu, s tim da sam svaku subotu i nedelju radio od 2 ujutru do 10 ujutru. Moj zadatak je bio da napišem ili osvežim 40 vesti u jednoj smeni, tako da sam bio kao mašina za pisanje. U tom momentu sam već savladao stil novinarstva na engleskom da mi je pisanje vesti na tom jeziku bila rutina. Ali, tu više nije bilo dovoljno poznavati samo jezik i imati osećaj za pisanje, već treba poznavati i kulturu u Americi, način života, mesta, gradske ulice, četvrti. Kako sam menjao posao, tako su usledile i selidbe. Baviti se novinarstvom u Americi je veoma naporno, ali ja sam ostao dosledan svojoj struci. Pomenuli ste B92, ja sam inače izgovorio prve reči u studiju na dan kada je B92 otvoren, 15. maja 1989. godine, ali sam tri meseca kasnije otišao u SAD.

Aleksandar Žigić najzahtevnijim novinarskim zadatkom od strane američkih medija, smatra sledeće…

Možda zvuči i smešno sada, ali verovatno najzahtevniji zadatak je bio da napišem izveštaje o bejzbol utakmicama, posebno kada sam radio sa jednim od sportskih voditelja, Brusom Volfom, koji je autoritet za bejzbol u Čikagu, a ja o tom sportu znam vrlo malo. Ali, morao sam sve savršeno da propratim u nizu, plus da uskladim tekst sa video-zapisom i to sve sa specifičnim sportskim žargonom. Na kraju ipak nije bilo problema.

Aleksandar Žigić

Da li ima primetne razlike u radu u medijima u Americi naspram Srbije?

Jedna od razlika jesu smene. Retko ko ima redovno radno vreme. Prava je retkost ako radite u američkim medijima da imate slobodan vikend. Radno je za novogodišnje i božićne praznike, Dan zahvalnosti, radi se noću i radi se puno. Ima nekih medija u kojima su uslovi dobri, ali mnogi stalno povećavaju obim posla, a smanjuju honorar. Recimo, u nekim stanicama novinar za stolom radi i svoj posao i ono što je pre bio posao montažera i to za manje novca. Obim posla je uglavnom dosta veliki. Veliki broj ljudi je u stalnom strahu da može biti otpušten i onda prihvataju nepovoljno radno vreme i manje plate. Naravno, mali broj rukovodilaca i najpoznatijih voditelja i reportera ima ogromne plate. Ako se posao radi savesno, objektivno i odgovorno i imate ozbiljan pristup, svejedno je gde ćete raditi. Moram istaći i humanost ljudi. Kada smo se doselili u Atlantu, izbio je požar u zgradi gde smo stanovali. Izgorelo je preko sedamdeset stanova uključujući i naš. Izgubili smo bukvalno sve, sem nekoliko fotografija, a u to vreme su mi bili u poseti roditelji iz Beograda, a deca su bila mala. Ali, kolege sa CNN-a su nesebično organizovali pomoć za nas i donosili su nam svojim kolima nameštaj i odeću.

U vreme društvenih mreža i interneta, ljudi sve manje imaju vremena za televiziju, radio i štampu. Kakva je situacija u Americi po pitanju tradicionalnih medija i da li ekspanzija interneta znači i manje posla za novinare? Kakav je status medija?

Rekao bih da je najveća promena u načinu na koji se mediji prate, a to je danas pre svega preko telefona i drugih elektronskih uređaja. Srednjoškolci rastu uz telefone, klipove na TikToku, Snapchatu, Instagramu, prati se Netfliks i drugi striming servisi. Mislim da tu postoji opasnost jer nešto što je slabog ili neproverenog kvaliteta može doći do velikog broja gledalaca. Istraživanja, međutim, pokazuju da mladi kada zasnuju porodice i odu da žive u kućama u predgrađima gledaju puno televiziju, a danas su recimo i veliki TV ekrani postali dosta pristupačni. Ali, rekao bih da je gledanje po zahtevu sve rasprostranjenije. Sa druge strane, ljudi iz Srbije i regiona kao i desetine miliona drugih ljudi u Americi, iz Poljske, Rusije, Indije, Kine, Vijetnama, Argentine, gledaju televizije iz zemalja odakle su došli. To je nekada bilo preko satelitskih antena, a danas se gleda preko aplikacija. U stvari, na današnjim televizorima kao što koristite aplikaciju za HBO ili Showtime isto tako koristite aplikacije preko kojih gledate TV programe iz Srbije i regiona. Praktično se ni po čemu ne razlikuje. Mi smo kod kuće zadržali samo jednu kutiju za kablovsku televiziju, ali čak i kablovsku gledamo preko aplikacija. Znači, blizu sto posto programa gledamo preko interneta.

Aleksandar Žigić i Nikola Jokić

TV emisija „Srpska razglednica iz Amerike“ spaja Srbiju i prekookeansku Ameriku. Svakodnevno ste u kontaktu sa našim ljudima u Americi. Šta im najviše nedostaje pri pomisli na Srbiju i da li planiraju povratak?

Ljudi su došli sanjajući o nekom novom životu i pre ili kasnije većina ga i ostvari. Ali, istovremeno uvek misle na Srbiju, žele da im deca govore srpski. Mnogi uvek sanjaju o povratku, pa makar samo da imaju stan tamo i onda znaju da se kad tad mogu vratiti. Sa druge strane, ukoliko ljudi imaju decu koja pohađaju škole u Americi, taj povratak je komplikovaniji. Takođe, zavisi i od zanimanja ljudi. Ljudi koji su finansijski stabilni i jaki, ređe razmišljaju o povratku u Srbiju. Ali, neko ko je došao sam, ovde je par godina i ne poseduje dokumenta za stalni boravak, više je nostalgičan i aktivno razmišlja o povratku kući. Imam utisak da ljudi što su skorije došli, više razmišljaju o povratku. Oni koji su druga, treća generacija, kojima su babe i dede došli ovde i ovde su rođeni, ređe razmišljaju o životu tamo. Međutim, poslednjih godina sve više i oni posećuju Srbiju, oduševe se hranom, gostoprimstvom, bezbednim životom, lepom prirodom i žele da što češće da putuju u Srbiju.

Aleksandar Žigić trenutno uređuje radio-program „Radio Avala Chicago“ i vodi jednočasovni radio program svake subote. Kakvo je interesovanje među našim ljudima ka radiju i domaćim medijima i gde Vas još možemo čuti i videti?

Radio Avala Chicago na programu je subotom od 1 do 2 popodne na stanici WNDZ 750AM, kada najviše ljudi ima u Americi na putevima, što znači da je to vrlo povoljno vreme za slušanje radija. Ljudi, zbog manjka slobodnog vremena kod kuće, najviše slušaju muziku u autu. Radio se generalno puno sluša, a posebno što vam pruža mogućnost da na srpskom jeziku dobijete savete lekara, čujete vesti o predsedničkoj kampanji i vesti o životu u Americi. Radio Avala Chicago, takođe, ima 24-časovni program na radioavala.com i preko besplatne aplikacije na Google Play Store-u i App Store-u. Može se slušati besplatno u celom svetu. Baš danas sam saznao da program možete pratiti i preko aplikacije Balkan Radio Stanice. Upravo sam primetio da je slušanost 24-časovnog programa porasla 100 posto u poslednjih mesec dana. Sve priloge i emisije obično možete gledati i na mom YouTube kanalu, koji je samo u poslednjih mesec dana dobio 350 novih pretplatnika.
Evo gde sve možete gledati emisiju Razglednica iz Amerike po vremenu u Čikagu:

RTS SVET: svake druge subote u 5:30 ujutro i 7 uveče. Pratite emisiju besplatno svuda u svetu preko RTS Planete, kao i preko MTEL aplikacije (GO4TV),
BN Sat: svake subote u 7:30 ujutro i 7:30 uveče i sredom u 6:45 ujutro. Pratite je preko MTEL aplikacije (doskorašnji GO4TV), kao i preko Balkaniyum-a, TV Balkan, Fast TV i drugih aplikacija,
TV AS: nedeljom u 1 popodne i sredom u podne. Pratite je preko MTEL ( GO4TV ) i EON (doskorašnji nettvplus) aplikacije,
TV LAV: ponedeljkom u 8 uveče i petkom u 11 uveče. Pratite je preko MTEL i EON (nettvplus) aplikacije.
Emisije takođe možete gledati preko mog YouTube kanala. Za sve informacije možete nam pisati na radio@radioavala.com ili nas pozvati na 1-224-286-4383.

Aleksandar Žigić je autor mnogobrojnih emisija kako u Srbiji, tako i u Americi. Radio je intervje sa Novakom Đokovićem, košarkašima Nikolom Jokić, Anom Dabović, Nikolom Bogdanović mnogobrojnim fudbalerima, bio u poseti Karađorđevićima u Milvokiju, izveštavao o izborima. „Razglednicom“ se i dalje trudi da slikom i glasom ne dozvoli da naš narod u Americi bude zaboravljen.
Izveštavao je i o događajima iz cele Amerike i Kanade, od festivala na Floridi do Kalifornije i Vindzora u Kanadi, mada najviše u Čikagu i široj okolini, takođe je imao priliku da izveštava i iz Evrope o srpskoj zajednici u Cirihu.
Aleksandar Žigić je novinar koji je dokazao da je velikim trudom moguće graditi uspeh u prekookeanskoj Americi. Uprkos jezičkoj barijeri i visokim američkim standardima, izborio se da ostavi svoj lični pečat u novinarstvu i da time ostane poznat kako srpskoj, tako i američkoj publici.

PIŠE: ANDRIJANA ŽIVANOVIĆ I FOTO, VIDEO: PRIVATNA ARHIVA

Categories
Info

KO IMA PRAVO NA NOVE STIMULATIVNE ČEKOVE OD $600?

Drugi krug stimulativnih čekova počeće stizati na bankovne račune miliona Amerikanaca.

Ministar finansija S. Mnučin rekao je da se nada da će početi da šalje isplate poslednje nedelje u decembru.

Šta se razlikuje u drugom krugu? Čekovi su $600 po odrasloj osobi, što je upola manje u odnosu na prvi krug. Deca mlađa od 17 godina ispunjavaju uslove za uplatu od $600.

Porodice sa mešovitim imigracionim statusom ispunjavaće uslove za ovu uplatu.

Ko se tačno kvalifikuje za uplatu? Poreska uprava koristi vašu poresku prijavu za 2019. da bi utvrdila podobnost za drugi krug.

Pojedinci sa prilagođenim bruto prihodom do $75.000 godišnje imaće pravo na isplatu punih $600.

Oni koji zarađuju do $87.000 godišnje, dobiće smanjene iznose.

Bračni parovi ispunjavaju uslove za $1.200 ukoliko su njihovi prihodi ispod $150.000 godišnje.

Oni koji zarađuju do $174.000, dobiće umanjene čekove.

Bračni parovi takođe će dobiti dodatnih $600 za svako dete mlađe od 17 godina.

Ljudi koji se prijave kao „nosioci domaćinstva“ ispunjavaju uslove za pun iznos ako im je zarada do $112.500 godišnje. To su obično samohrani roditelji sa decom. Oni imaju pravo na $600 po detetu mlađem od 17 godina.

Kako vlada SAD zna gde da pošalje novac? Ako ste već primili uplatu u prvom krugu, IRS će dostaviti drugu uplatu na isti način.

IRS će vam poslati papirni ček ako nema vaših podataka ili ste zatvorili račun.

Kada će uplate stići? Očekuje se da će većina uplata stići u januaru, pa slede papirni čekovi.

Šta je sa ljudima sa socijalnim osiguranjem? Penzioneri i ljudi sa invaliditetom imaju pravo na ček ako njihov prihod ne prelazi ograničenje. Ministarstvo finansija je pojasnilo da će ti ljudi koji obično ne podnose poresku prijavu automatski primiti uplatu.

Putem ovog linka izračunajte koji Vam iznos sleduje.

Više informacija potražite ovde.

IZVOR: THE WASHINGTON POST FOTO: UNSPLASH

Categories
Info

KAKO DA APLICIRATE ZA ZELENU KARTU?

Ove godine se možete prijaviti za Diversity Visa Program ili Green Card Lottery, odnosno lutriju za dobijanje Zelene karte Sjedinjenih Američkih Država. Zelena karta se dobija preko programa američke vlade, a u Ameriku preko ovog programa godišnje dođe 50 hiljada ljudi iz raznih zemalja.

Rok za prijavu traje od 7. novembra do 10. novembra 2020. godine, a popunjavanje prijave za DV-2022 vrši se na sledećem sajtu.

Instrukcije za popunjavanje aplikacije na engleskom jeziku su na ovom linku, gde je prvo potrebno proveriti da li se zemlja iz koje aplicirate nalazi na listi zemalja koje ispunjavaju uslove za učestvovanje u programu.

Uslovi za apliciranje su sledeći:

– Završena četvorogodišnja srednja škola (ne vanredno), odnosno ukupno 12 godina osnovnog i srednjeg obrazovanja. Završen četvrti stepen vanredno može da dođe u obzir samo ako je neko upisao četvrtu godinu odmah nakon završene trogodišnje srednje, dakle ako nije bilo prekida u školovanju,
ili
– Dve godine radnog iskustva.

Ne kvalifikuju se sva zanimanja! Posetiti sajt i proverite koja se zanimanja kvalifikuju (zanimanje mora imati ocenu 7 ili više – tražiti Specific Vocational Preparation – SVP).

Nikada ne popunjavati više puta aplikaciju, već samo jednom, jer u suprotnom dolazi do momentalne diskvalifikacije!

U sledećim redovima pročitajte kako izgleda sama aplikacija i kako se možete prijaviti za dobijanje Zelene karte.

Izgled aplikacije:

Part One – Entrant Information (Prvi deo – Informacije o učesniku).

1. Name – Ime

Last/Family name, First Name – Uneti prezime i ime, dok za opciju Middle Name ne unosite ništa, odnosno označite Not applicable ili kako je ponuđeno. Bitno: ovde se ne stavlja ime oca! Kod nas uglavnom niko nema srednje ime. Samo ukoliko neko zaista ima srednje ime, unosi ga u ovo polje.

Uneti podatke kao u pasošu, međutim, bitna napomena je da se koristi engleska abeceda (dakle, slova bez kvačica, tzv. ,,ošišana’’ latinica). Primeri:

Đorđević u pasošu – u aplikaciju uneti Dordevic,

Šoškić u pasošu – u aplikaciju uneti Soskic.

2. Gender – Pol (Male – muški/Female – ženski).

3. Birth Date – Datum rođenja (obratiti pažnju – prvo se unosi mesec, dan pa godina).

4. City Where You Were Born – Grad u kome ste rođeni (uneti ime grada na isti način kao što je objašnjeno kako napisati ime koristeći englesku abecedu).

5. Country Where You Were Born – Zemlja u kojoj ste rođeni (izabrati sa liste).

6. Country of Eligibility for the DV Program – Zemlja iz koje se kvalifikujete za DV program (aplikacija sama popuni da je to ista ona zemlja u kojoj ste rođeni, stavka broj 5).

7. Passport – Pasoš. Ovde postoji deo pod A i B, popuniti deo pod A (deo B spada u izuzetke; ukoliko vas interesuje ko ovde spada, pročitati uputsva data na sajtu):

A) Passport Information – Informacije o pasošu

Name on Passport – Ime u pasošu. Last/Family name, First Name – Uneti prezime i ime. Za opciju Middle name ne unosite ništa, odnosno označite Not applicable.

Passport Number – Uneti broj pasoša,

Passport Expiration Date – Datum isteka pasoša (ponovo obratiti pažnju – prvo mesec, dan pa godina),

Country/Authority of Issuance – Zemlja/Organ izdavanja.

8. Entrant Photograph – Fotografija učesnika (primeri fotografija i uputstvo kako fotografija treba da izgleda potražite na linku). Savet je da se slikate u fotografskoj radnji i da fotografija bude svežeg datuma. U uputstvu svakako piše da fotografija ne sme da bude starija od 6 meseci.

9. Mailing address – Adresa na koju želite da dobijete poštu, može da bude ista kao adresa na kojoj živite ili može biti neka druga.

  1. In Care Of (optional) – Adresa na kojoj vas mogu kontaktirati kada ne živite kod kuće, odnosno na adresi na kojoj ste prijavljeni.
  2. Address Line 1 – Adresa 1 (ovde bi trebalo uneti adresu na kojoj ste prijavljeni).
  3. Address Line 2 (optional) – Adresa 2.
  4. City/Town – Uneti ime grada (koristeći englesku abecedu).
  5. District/Contry/Province/State.
  6. Postal Code/Zip Code – Poštanski broj.
  7. Country – Država.

10. Country Where You Live Today – Država u kojoj sada živite.

11. Phone number (optional) – Broj telefona, ukoliko ne želite, ne morate ga ostaviti.

12. E-mail Address – Uneti mejl adresu. Ukoliko budete izvučeni za ovaj program, ovo je mejl adresa koju će ambasada koristiti da komunicira sa vama. Obavezno neka bude ona koju stvarno koristite, kasnije nećete moći da je menjate i zbog ovoga možete izgubiti pravo na dobijanje vize.

13. What is the highest level of education you have achieved, as of today? – Koji je najviši nivo obrazovanja koji ste ostvarili do danas?

Važno: unosi se samo ono što je do trenutka popunjavanja aplikacije završeno. Na primer ukoliko vam je ostalo malo da završite master, unećete da imate završene osnovne akademske studije. Ili ukoliko studirate, a niste još uvek završili fakultet, u aplikaciju unosite da imate završenu srednju školu.

14. What is your current marital status? – Koje je vaše trenutno bračno stanje?

Ne unose se parovi/verenici, niti parovi venčani samo u crkvi. Ukoliko unesete da ste venčani, priznaju se samo supružnici kojima je brak sklopljen u opštini.

15. Number of Children – Broj dece. Decu mogu unositi supružnici u aplikaciju, ali se unose samo deca do 21 godine starosti. Deca moraju imati pasoš da bi se njihovi podaci mogli uneti u aplikaciju (nije bitno da li se radi o tek rođenoj bebi). Unose se podaci o deci i ako ne žive sa vama, kao u slučaju razvoda.

Ukoliko se desi da vam istekne pasoš nakon apliciranja, a budete izabrani i treba da odete na razgovor, ponesite sa sobom novi pasoš, kao i onaj koji je istekao, a na osnovu kog ste podneli prijavu).

Rok za odlazak u SAD nakon dobijanja vize je oko 6 meseci.

Nakon uspešnog popunjavanja aplikacije obavezno sačuvati broj potvrde, tj. confirmation number. Sačuvajte, a najbolje odštampajte, stranicu sa podacima koji su vam neophodni prilikom provere da li ste izabrani za program.

Napomena je da nećete biti kontaktirani da li ste izvučeni za dobijanje Zelene karte, već sami proveravate status vašeg zahteva na sajtu u periodu od 8. maja 2021. do 20. septembra 2022. godine. Bez podataka sa ove potvrde ni na koji drugi način nećete moći da proverite da li ste izabrani za program!

Za sve ostale dodatne informacije i nedoumice koje možete imati, pogledajte ovaj koristan snimak.

Categories
Info

SVE ŠTO TREBA DA ZNATE PRE DOLASKA U SRBIJU IZ AMERIKE

U Srbiji je 9. oktobra 2020. u 15:00 potvrđeno:

  • U poslednja 24 sata registrovana su 173 nova slučaja virusa kovid 19,
  • Ukupno je registrovano 34.517 slučajeva,
  • 761 smrtni slučaj usled kovida 19,
  • 301 hospitalizovani pacijent.

Vlada Srbije donela je mere koje su na snazi u celoj zemlji. Te mere su sledeće:

Zabrana javnih skupova u kojima učestvuje više od 30 ljudi, u zatvorenom ili na otvorenom. U zatvorenom prostoru nije dozvoljeno više od jedne osobe na 4 kvadratna metra.

Upotreba maske za lice potrebna je na svim zatvorenim lokacijama, kao i na otvorenom kada nije moguće fizičko udaljavanje, na primer čekanje u redu za ulazak u prodavnice ili na autobuskim stajališta. Maske za lice preporučuju se na drugim mestima na otvorenom.

Posete pacijentima u bolnicama su zabranjene, dok su posete staračim domovima ograničene na 15 minuta.

Preporučena udaljenost između ljudi na otvorenom je 1,5 metra. Kafići, klubovi i restorani smeju da rade do 23:00.

Da li je građanima SAD dozvoljen ulazak? Da.

Vlada Srbije izvestila je da će od 18. septembra u 18:00 od svih državljana Srbije, kao i od stranaca sa prebivalištem u Srbiji (uključujući državljane SAD), po dolasku u Srbiju proći sledeće mere zdravstvenog nadzora kovid 19:

  • Uradite test samoprocene na linku onog dana kada se vratite u Srbiju.
  • Rezultat ovog testa odrediće da li ćete se potom prijaviti na kliniku kovid 19. Ako ne možete da popunite upitnik na mreži, obratite se lokalnom Institutu za javno zdravlje za uputstva.
  • Odštampajte ili sačuvajte rezultate samoprocene kao dokaz da je završena.
  • Desetog dana po dolasku u Srbiju trebalo bi da još jednom položite test samoprocene.

Putnici bi trebalo da budu spremni na promene ograničenja sa malo ili nimalo prethodne najave. Vlada Srbije na svom sajtu ima sve potrebne informacije.

Da li je za ulazak potreban negativni kovid 19 test (PCR i / ili serologija)? Da.

Ako ulaze u Srbiju iz severne Makedonije, Hrvatske, Bugarske ili Rumunije, američki državljani moraće da obezbede negativni PCR test, urađen u prethodnih 48 sati. Posetite veb stranicu za sve dodatne informacije koje je objavila Vlada Srbije. Ako ulazite iz drugih zemalja, negativni PCR test trenutno nije potreban.

Da li postoje postupci zdravstvenog pregleda na aerodromima i drugim ulaznim lukama? Ne.

Američki državljani mogu da se prijave za produženje boravka putem MUP-a (Ministarstva unutrašnjih poslova) Policijske uprave za grad Beograd, Uprave za strance, smeštene u Savskoj ulici 35.

Prijave se primaju od ponedeljka do petka, između 08:00 i 13:00. Takođe se mogu zakazati sastanci u Policijskoj upravi za grad Beograd, Upravi za strance na adresu e-pošte ili pozivom na +381/11 3618 972. Produženje boravka može se odobriti do 90 dana.

Američkim državljanima koji u Srbiju ulaze bez vize dozvoljeno je da borave 90 dana od 180 dana. To znači da, ako ostanete u Srbiji 90 dana, srpski zakon nalaže da napustite Srbiju i ostanete van nje 90 dana pre ponovnog ulaska.

Ograničenja kretanja:

  • Da li postoji policijski čas? Ne.
  • Postoje li ograničenja za međugradska ili međudržavna putovanja? Ne.

Informacije o karantinu:

  • Da li se od građana SAD traži karantin? Ne.

Američki državljani mogu da urade kovid 19 PCR test na sledećim lokacijama:

  • Institut Torlak, smešten u ulici Vojvode Stepe 458 u Beogradu. Nije potreban zakazan sastanak, a testovi se rade svakog dana osim nedelje između 8:00 i 15:00. Troškovi za državljane Srbije su 60 evra, a za strane državljane 120 evra. Unapred kontaktirajte Institut za informacije o plaćanju.
  • Beogradski gradski zavod za javno zdravlje, smešten u Bulevaru despota Stefana 54a u Beogradu. Trošak je 120 evra za strane državljane, a 6.000 dinara za srpske državljane ili stanovnike. Testovi se rade po dogovoru. Da biste nakazali sastanak, pošaljite e-mail i ostavite broj telefona kako bi vas službeno lice moglo nazvati i obavestiti o vremenu zakazanog sastanka. Uplata se mora izvršiti pre vremena Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

Postoje li komercijalni letovi? Da.

Air Serbia održava ograničeni redovni putnički vazdušni saobraćaj. Informacije o njihovim uslugama i redu letenja mogu se naći na njihovom sajtu. Informacije o letu za druge avio-kompanije mogu se naći kontaktiranjem pojedinačnog prevoznika.

Ambasada u Beogradu obnovila je usluge pasoša, državljanstva i notarskih usluga.Obnovila je ograničene usluge za izdavanje viza. Posetite veb stranicu za više informacija.

Ovde pogledajte najnovija upozorenja ambasade SAD u Srbiji.

Više informacija potražite ovde.


IZVOR: U.S. EMBASSY IN SERBIA FOTO: PIXABAY

Categories
Info

MAPIRANJE SRPSKE DIJASPORE U AMERICI

Mapiranje srpske dijaspore predstavlja najveće istraživanje o dijaspori u poslednjih nekoliko decenija. Veoma je važno da se ustanovi broj ljudi u srpkoj dijaspori, kako bi se dalje moglo raditi na pružanju informacija, međusobnoj komunikaciji i interakciji.

Ovo mapiranje vrši se preko platforme ‘Tačka povratka’. Za cilj imaju da srpskoj dijaspori pruže informacije o svim načinima stupanja u kontakt sa Srbijom. Takođe, ideja je da se omogući pružanje pomoći kao i cirkulaciji informacija za pojedince koji žele da se vrate u zemlju.

Takođe, smatra se da je vrlo bitno da se umrežavanjem i programima uspostavi most poverenja između srpskog društva u zemlji i inostranstvu.

Za popunjavanje ovog formulara ne treba mnogo vremena, a sve informacije koje budete uneli, ostaće anonimne. Da biste popunili formular, kliknite na sledeći link.

Pošaljite ovaj upitnik i Vašim prijateljima iz dijaspore kako bi što veći broj ljudi popunio anketu. Na taj način bi se doprinelo uspešnosti samog istraživanja.

Više informacija potražite ovde.

IZVOR: TAČKA POVRATKA FOTO: PEXELS

Categories
Adresar Restorani, kafici, klubovi, barovi

CAFE UTJEHA

Osetite duh Evrope u Čikagu! Dođite i isprobajte našu kafu i ukusne deserte! 

Nudimo Vam širok asortiman tradicionalnih evropskih peciva, bezalkoholnih pića, tople čokolade, čaja i smutija. 

Uz ljubazno osoblje i mogućnost izbora sedenja unutra ili na terasi, Cafe Utjeha je mesto za odmor, pogotovo kada želite sebi da priuštite nešto posebno. 

Radno vreme Cafe Utjehe je svakoga dana od 7 do 20 časova.

Radujemo se Vašoj poseti!

Categories
Info

ŽIVOT U AMERICI U DOBA KORONE

Ceo svet je ovih dana usporio, zastao ili čak stao i sve se menja. Nisam doktor niti epidemiolog, tako da se neću baviti ni savetima o higijeni niti brojevima. Samo imam želju da informacijama pomognem kome mogu.

Nadam se da su svi razumeli da je stvar ozbiljna i da je najvažnije od svega da se čuvamo. Ako čuvamo sebe, čuvamo i druge.

Brojni su primeri zdravstenih radnika, heroja, koji nam svakim danom dokazuju da je sve moguće. I oni imaju porodice pa nalaze načine kako da zaštite svoje ukućane.

Ovaj tekst ima za cilj da te podseti na neke pogodnosti koje imaš ako živiš u Americi, a mogu da ti služe u ovom periodu života. Kao i da ti da nekoliko ideja kako da uštediš novac, jer da se ne lažemo, sa većim stanjem na računu, lakše se diše.

Kako uštedeti?

Ukoliko redovno vodiš finansije, onda možda neće biti mnogo izazova. Pobroj sve račune koje plaćaš i redom kontaktiraj kompanije i pitaj da li nude popust zbog ove situacije. Tu prvenstveno mislim na internet i osiguranje. Nama je predlog da smanjimo račun za internet, došao od škole.

Sve ono na šta si pretplaćen, stavi na listu i onda lepo redom kontaktiraj i vidi kakvo je stanje.

Ukoliko imaš rate za auto, ili kuću, to neka ti bude pod broj jedan. Refinansiranje može da bude dobra opcija, pa proveri kakve su ti mogućnosti.

Ima zaista različitih kompanija, ima onih koji sami ne naplaćuju jer uslugu ne pružaju, a ima onih koji skidaju pare sa računa a da ništa ne nude. Treba biti obazriv i pre svega čovek, pa videti šta možeš a šta nikako ne možeš.

Sportski centar koji se otvorio i radio možda deset dana od otvaranja, a čiji smo postali članovi, sami su ponudili opciju refundacije. Osim toga, ponudili su i opciju da nastaviš da plaćaš a da će, kada ponovo otvore, da ti daju 50% kredita za to što si platio, odnosno sigurno ćeš da budeš u pretplati.

Treba imati na umu da neka mala preduzeća neće opstati, pa im treba pomoći kako je moguće.

Ako, sa druge strane, primetiš da se neko ponaša bahato, razmisli da li je tvoj dolar vredan njemu kao i tebi.

Način na koji možeš da potražiš pomoć pri štednji odnosno smanjenju troškova je Truebill.

Neko ko je poželeo da korisnu informaciju podeli sa mnom, i pomogne i vama da uštedite, mi je otrkio ovu mogućnost. Mi smo isprobali i odmah smo uspeli da smanjimo račun za osiguranje auta, pa je sada $50 manji nego što je bio.

Ova aplikacija funkcioniše tako što uneseš sve svoje podatke i potom ti oni ukažu koji tvoj račun može da bude manji. Ponude ti nekoliko opcija i onda je na tebi da ih isprobaš. Mi smo imali nekih 10 drugih opcija da smanjimo račun za osiguranje i uspeli smo kod ovih, odnosno Root insurance, i ukoliko i ti želiš da pokušaš, dobićeš $25 preko ovog linka.

Za sada smo korišćenje aplikacije True bill platili $5, što je mesečna cena ukoliko ne želiš da uštediš i odmah platiš godišnju od $36 ili ako samo želiš prvo da testiraš. Nadam se da će da ti koristi!

Kako da ne ideš u prodavnicu?

Gotovo svaka veća prodavnica ima opciju online kupovine preko njihovih sajtova, sa mogućnostima dostave ili da se poručena roba pokupi ispred prodavnice. Primeri su TargetWalmart i HEB (u Teksasu).

Međutim, kada sam probala da kupim preko HEB sajta, prva slobodna opcija bila je tek za dve nedelje.

Ipak, aplikacije kao što su Shipt i Instacart imaju dostave za danas, ali se naravno plaća. Kako danas zdravlje više nego ikad nema cenu, jasno je zašto vam ih danas preporučujem. Shipt ima obaveznu mesečnu ili godišnju članarinu a Instacart ima malo jače cene, makar što sada umem da primetim. Ipak, i kada preko same prodavnice kupuješ online, često nisu iste cene kao kada sam odeš. Ove aplikacije pominjala sam u tekstu Najkorisnije aplikacije za život u Americi.

Početkom ovog meseca sam i prvi put isprobala i Imperfect foods, opciju da ti nedeljno stiže kutija svežeg voća i povrća, kao i mesa i žitarica, koji nisu savršeni. To je inače ideja zamišljena da se smanji otpad hrane, jer narandža koja nije savršeno jednaka kao ostale ne ide u velike markete nego bude bačena.

Lično sam preskočila prošlu porudžbinu jer nije bilo dostupno povrće koje mi je trebalo, jer se ova opcija bazira na lokalnom i sezonskom, kako kažu. Ipak, ko odluči da proba, može preko ovog linka da dobije i $10 popust na prvu porudžbinu.

U svakom slučaju, jasno je da je danas organizacija važnija nego pre. U tekstu Kako izgleda moja nedeljna i mesečna nabavka sam pisala kako sam ja išla u nabavku ranije, ali sada je i meni izazov da sve smanjim i pretočim u jednu dvonedeljnu nabavku.

Kako se družiti?

Ukoliko živiš u Americi a čitaš ovaj tekst, velika je šansa da si deo svojih prijatelja i porodice ostavio na drugom kontinentu. Sa tim u vezi, verujem da si upoznat sa tim kako ostati u kontaktu i održati veze, i to uz drugačiju vremensku zonu.

Samim tim, u prednosti si naspram onih koji po prvi put imaju takav izazov. To možeš da iskoristiš tako što ćeš ti biti taj koji organizuje online druženja, sa svojim prijateljima i u Americi i onima na ostatku sveta.

Pored standardnih opcija SkypeViberWhatsappMessanger, sada možeš i da isprobaš Zoom, ukoliko nisi. Možeš besplatno da organizuješ sastanak sa 100 ljudi u trajanju od 40 minuta, sa i bez kamere. Ovo je opcija koje sada i mnoge kompanije koriste.

Kako slaviti rođendan?

Ovde za sada imam tri ideje. Jedna je rođendan odgoditi, pa slaviti rođendan i po, kako je to slavila moja školska drugarica svoj 18,5 rođendan.

Druga ideja je da ga slaviš u krugu ukućana, a uz online žurku, za koju možeš da koristiš gore pomenute aplikacije.

Preslatki način da se obraduju deca sam videla na internetu. Naime, devojčici je bio rođendan i svi njeni drugari su prošli ispred njene kuće autima, pevali joj i trubili, a ona im je mahala.

Postoji i predivan način da nekoga obradujete, koji smo mi iskusili pre 2 godine. Moja kumica je angažovala drage ljude da snime video poruku za moju ćerkicu i onda je sve to upakovala u jedan prekrasan video. I danas ga rado pogledamo.

Kako kod doktora?

Bez obzira na to da li imaš ili nemaš osiguranje, ukoliko ti zatreba lekar, sada baš i nije prava opcija da ideš, ako ne moraš. Ipak, online postoji sve pa i dokor čiju “posetu” ćeš platiti $75, preko sajta Doctor on Demand. Ukoliko imaš osiguranje, verovatno će da te košta nešto manje.

Zaključak

Želim da znaš da nisi sam i da će sve ovo proći. A kada imaš podršku i korisne informacije, sve je lakše.

Ukoliko imaš da dodaš korisnu informaciju, nemoj da se ustručavaš da je podeliš, bilo putem komentara ili na email: nevena@americkisan.com

Znanje, pa i korisne informacije, kada se dele, zapravo se i množe.

IZVOR: AMERICKI SAN I PIŠE: NEVENA RISTIĆ I FOTO: BUSINESS INSIDER

Categories
Adresar Usluge

DVD ZONA SHOP

Veliki izbor isključivo legalnih i originalnih DVD izdanja iz Srbije.

Šaljemo u Ameriku i Kanadu!

Nove niže cene isporuke za kupce iz inostranstva, proverite!

Categories
Kultura i mediji

PLUS RADIO – VAŠA POZITIVA

Najpopularniji proizvod portala Chicago Desavanja!

Plus Radio – Vaša pozitiva

Nastojimo da Vam kvalitetnom muzikom sa Ex-YU prostora ispunimo svaki Vaš dan!

Zdrav humor, ozbiljne priče, live uključenja i dobra muzika – naši su ciljevi!

Najpozitivniji hitovi domaće muzike – 6 radio stanica (Zabavna, Hit, Narodna, Nostalgija, ’90 i Klinci) Vesti, Zanimljivosti, Oglasi, Izvođači i Kalendar dešavanja za teritoriju Sjedinjenih Američkih Država.

Pozitivno Jutro svakog radnog dana od 7h do 9h (CDT)

Sa vama tokom celog dana!

Categories
Vesti

Bil Brajson :: Jedno leto – Amerika 1927

jedno-leto-fb

Bil Brajson :: Jedno leto – Amerika 1927

O knjizi

„Fascinantan prikaz jednog kratkog perioda tokom kojeg je Amerika, bez obzira na posledice, povela svet u moderno doba.“ Sunday Times

Danas je to malo teško zamisliti, ali Amerikanci su u dvadesetim godinama dvadesetog veka odrasli u svetu gde su se najvažnije stvari dešavale u Evropi. Sad je najednom Amerika bila dominantna na gotovo svakom polju – u popularnoj kulturi, finansijama i bankarstvu, vojnoj nadmoći, pronalascima i tehnologiji. Centar planetarne gravitacije pomerao se na drugu stranu sveta, i let Čarlsa Lindberga nekako je postao kulminacija izraza svega toga.

U leto 1927. Amerika je imala procvat na berzi, predsednika koji je radio samo četiri sata dnevno (a ostatak vremena provodio uglavnom u spavanju), polumahnitog vajara sa ludačkim planom da iskleše četiri ogromne glave u nepristupačnoj planini po imenu Rašmor, razornu poplavu Misisipija, senzacionalno suđenje zbog ubistva i mladog avijatičara po imenu Čarls Lindberg koji je leto započeo potpuno nepoznat, da bi ga završio kao najslavniji čovek na svetu (toliko slavan da je država Minesota pomišljala da promeni ime i nazove se po njemu).

Bilo je to leto kada je rođen zvučni film, kada je došlo do pronalaska televizije, kada je vladavina terora Ala Kaponea bila na vrhuncu, leto užasnog bombašnog napada koji je na školu u Mičigenu izveo jedan ludak, loše odluke koja će izazvati Veliku ekonomsku krizu, neverovatnog povratka uspehu zadihanog, vremešnog bejzbol igrača po imenu Bejb Rut, i još nebrojenih drugih stvari.

U ovoj izuzetno zabavnoj knjizi Bil Brajson pripoveda priču o razuzdanim pustolovinama, nemarnom optimizmu i deliričnoj energiji. Sa svojim uobičajenim poletom, duhovitošću i autoritetom zbog kojih je postao omiljeni pisac pripovedačke publicistike, on nam dočarava nezaboravnu galeriju živopisnih i ekscentričnih ličnosti kako bi oživeo zaboravljeno leto (1927) kada je Amerika sazrela, zauzela centar pozornice i zauvek promenila svet.

O piscu
Bil Brajson rođen je 1951. godine u De Moinu u Ajovi. Na svom prvom putovanju po Evropi, s rancem na leđima 1973, dospeo je i u Englesku, gde je upoznao ženu koja će mu postati supruga i rešio da se skrasi. Piše putopisne članke za Tajms i Indipendent. Do 1995. živeo je sa ženom i četvoro dece u Severnom Jorkširu, a potom odlučio da se vrati u Sjedinjene Države i preselio se s porodicom u Hanover u Nju Hempširu. Osam godina kasnije rešio se na još jedan povratak, i Brajsonovi od 2003. ponovo žive u Engleskoj.

Prva Brajsonova knjiga bio je urnebesni putopis The Lost Continent(Izgubljeni kontinent), u kome je opisao putovanja po malim američkim gradovima u starom ševroletu svoje majke. Od tada je objavio, između ostalog, A Walk in the Woods (Šetnja po šumi), I`m a Stranger Here Myself (I ja sam ovde stranac), The Mother Tongue(Maternji jezik) i Bill Bryson`s African Diary (Afrički dnevnik Bila Brajsona). Pored duhovitog putopisa Ni ovde ni tamo: putešestvija po Evropi, Laguna je objavila i A short History of Nearly Everything(Kratka istorija bezmalo svačega).

Bil Brajson je za Kratku istoriju bezmalo svačega dobio 2005. Dekartovu nagradu koju EU dodeljuje za izuzetna međunarodna ostvarenja u oblasti nauke. Kratka istorija bezmalo svačega je takođe dobila nagradu Aventis u kategoriji naučnih knjiga 2004.

Laguna
Categories
Ambasade

KONZULAT REPUBLIKE SRBIJE (CHICAGO)

Generalni konzulat Republike Srbije, otvoren nakon demokratskih promena u našoj zemlji, nastojaće da u tom duhu predstavi i reprezentuje Republiku Srbiju. Na sajtu konzulata možete pronaći informacije u vezi sa konzularnom problematikom, aktivnostima Generalnog konzulata, kao i informacije o aktuelnim dešavanjima u Republici Srbiji i razne podatke o našoj zemlji. 

Osnovni ciljevi Generalnog konzulata jesu, pre svega, pružanje konzularnih usluga i zaštita interesa građana Republike Srbije na našem jurisdikcionom području. Jedan od glavnih prioriteta biće rad na što tešnjem povezivanju dijaspore i matice. Partnerski odnos prema našim građanima i vrhunska profesionalna usluga su naš zadatak od izuzetnog značaja.

Takođe, Generalni konzulat će nastojati da pomogne razvoj i jačanje međusobne saradnje između dve zemlje na političkom, ekonomskom, kulturnom, kao i na mnogim drugim planovima. 

Categories
Kultura i mediji

SERBIAN MIRROR

Serbian Mirror ili Srpsko ogledalo je nezavisni mesečni list Srba u Sjedinjenim Američkim Državama. Zahvaljujući urednici Slavici  Petrović, ovaj se list hrabro bori i traje već punih jedanaest godina. Predstavlja sponu između dijaspore i zavičaja.

Ogledalo Vas obaveštava o interesantnim događajima, kao i ljudima iz Vaše sredine. Takođe, nudi mogućnost oglašavanja, kao i mogućnost godišnje pretplate na list.

Informacije o oglašavanju u listu Ogledalo možete naći na web sajtu lista.