Categories
Obrazovanje

AKADEMIJA SVETI SAVA

Akademija Sveti Sava je parohijska škola u sklopu Crkve Svetog Vaskrsenja i nalazi se u severozapadnom delu Čikaga.

Akademija Sveti Sava pruža sveobuhvatna, dnevna, dvojezična predavanja u duhu srpskih pravoslavnih vrednosti. Fokus je na porodičnim, etničkim i kulturnim vrednostima koje prerastaju u posebno obrazovno iskustvo za buduće generacije.

Upis je omogućen deci od tri godine i traje do osmog razreda. Svaki je razred prilagođen nivou znanja učenika. Nastavu vode fakultetski obrazovani i posvećeni predavači, koji u svom poslu daju maksimum.

St. Sava Academy, the Parochial School of the Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral, is located on the northwest-side of Chicago.

***

The Academy provides comprehensive, daily, dual language instruction, along with a Serbian Orthodox perspective. The focus on family, moral, ethnic and cultural values culminates into an exceptional educational experience for future generations.

Enrollment offerings begin with preschool (age 3) and continues through the eighth grade. At each grade-level, class size is kept to a very favorable student/teacher ratio, with an attention to instructional innovations. Each classroom is equipped with computers, in addition to a supporting computer lab for technology instruction. The highly trained, experienced and devoted faculty are dedicated to supporting the highest educational standards. The Academy has earned Illinois State Board of Education registration as a parochial school.

Please visit our Academy. Meet our caring teachers, dedicated parents and inspirational students.

We are looking forward to sharing the successes of our community with you.

 
Categories
Film

Odumiranje, 2014

Drugi dugometražni igrani film u rediteljskom opusu još uvek mladog Miloša Pušića, nije film bez mane, ali jeste film koji svakako pleni i ima moć da poneke od nas i zatekne ozbiljnošću, kojom se u tom slučaju pristupilo i odabranoj temi i sveukupnom transponovanju poznatog pozorišnog komada iz pera Dušana Spasojevića (ovde i scenariste) u filmski medij.

Srećom po sam film, pomenuta ozbiljnost nije ozbiljnost čija se prednost ogleda isključivo unutar tužnog srpskog filmskog konteksta, već je reč o promišljenosti koja određuje svaki aspekt ovog ostvarenja i koja za krajnji ishod ima zaokružen film.

Naoko gledano, ključni motiv Odumiranja jeste propast sela, ali Spasojević i Pušić ovde iznalaze i prostora i umeća da polazni okvir preinače u širu sliku, te priča o mladom Janku koji se iz velikog grada vraća u rodno planinsko selo kako bi prodao očevinu i pronašao novac za odlazak u pečalbu izrasta u širu sliku sa jasnom i ovde dovoljno uverljivo obrađenom tezom o odumiranju topline u odnosima među i najbližima. Narečena toplina, naravno, ponajpre i u Srbiji jeste konstrukt, tek deo samodopadljivog folklora kojim vidamo stvarne rane i kojim se preporučujemo čitavom belom svetu. Upravo onom ka kojem, nepromišljeno i prkosno, hrli Janko, rešen da na tom putu poništi i sebe i dobar deo suštine odnosa građenih niz godina unazad.

Odumiranje je film koji prvenstveno nose prilično ubedljiva drama zlosrećnih junaka i nesumnjivo kultivisan izraz. Fotografija je blago snolika, Pušićeva režija diskretna i prikladna, a film će mnogi zacelo ponajpre pamtiti po nizu zrelih glumačkih ostvarenja (u prvom redu to se odnosi na Borisa Isakovića, te na Daru Džokić i mlađanu Milicu Janevski). Što se pominjanih mana tiče, tu u oči najpre upada glumačka nedostatnost Branislava Trifunovića u ionako nezahvalnoj ulozi pasiviziranog, a pritajeno histerično-haotičnog glavnog junaka, te upadljivi šavovi između osnovnog toka i tona priče i (reklo bi se) nužnih humorističnih pasaža, za koje je bio zadužen neizbežni Emir Hadžihafizbegović, kao i činjenica da su autori u, recimo, par mahova previše nagazili notu koja se tiče folklorizma.

Uprkos tome, Odumiranje svakako spada u sam vrh ovdašnje filmske produkcije u poslednjih nekoliko godina i predstavlja skladan nastavak tema kojima se Pušić bavio u debitantskom ostvarenju (Jesen u mojoj ulici), dajući pažljivim gledaocima dovoljno zauzvrat – film sa rezonom i razlogom postojanja, dosta argumentata za tezu kojom film barata i na kojoj i počiva i, što je daleko najvažnije, iskrenu emociju.

Režija: Miloš Pušić

Scenario: Dušan Spasojević

Uloge: Branislav Trifunović, Dara Džokić, Boris Isaković, Jasna Đuričić, Milica Janevski, Emir Hadžihafizbegović, Novak Bilbija

Trajanje: 108 minuta

Izvor

Categories
Knjige Strane knjige

Santjago Ronkaljolo :: Crveni april

O knjizi

Najmlađi dobitnik prestižne španske nagrade za roman Alfaguara 2006 i nagrade The Independent Foreign Fiction Prize 2011.

„Novi Vargas Ljosa.“ Siempre

„Oduvek sam želeo da napišem triler, to jest krvav detektivski roman sa serijskim ubicama i čudovišnim zločinima. I pronašao sam neophodne elemente u istoriji moje zemlje Perua: zaraćena oblast, proslava smrti kao što je Uskrs, grad nastanjen utvarama. Može li se tražiti više?

Istražitelj ubistava je zamenik okružnog tužioca Feliks Čakaltana Saldivar. On voli da ga tako zovu, sa titulom i celim imenom i prezimenom. Tužilac Čakaltana nikada nije učinio ništa loše, nikad nije učinio ništa dobro, nikada nije učinio ništa što nije jasno predviđeno propisima njegove institucije. Sada će, međutim, upoznati užas. A užas nije pročitao Krivični zakon.“ Santjago Ronkaljolo

O autoru
Santjago Ronkaljolo (Lima, 1975) najmlađi je autor koji je dobio nagradu Alfaguara (2006) i ugledno priznanje Independent Foreign Fiction Prize (2011) u Londonu. Njegov prethodni roman Stid (2004) privukao je pažnju kritike i publike u celom hispanskom svetu, preveden je na mnoge jezike i po njemu je snimljen film. Osim toga, objavio je romane Princ kajmana (2002), Uspomene jedne dame (2009), Urugvajski ljubavnik (2012) i Oskar i žene (2013) kao i zbirku priča Odrastanje je tužan posao (2003). Scenarista, dramaturg, autor knjiga za decu i novinar, saradnik je raznih medija u Latinskoj Americi i španskog dnevnog lista El Pais.
Categories
Domace knjige Knjige

Jelena Bacic Alimpic :: Poslednje prolece u Parizu

O knjizi

 Nada umire poslednja, nakon zavere i izdaje.

Uvek je negde zima. I danas osećam hladnoću u jagodicama prstiju nagriženih strahom i godinama. U ovoj izbi koja se već naslađuje ostacima mog bivstvovanja, ne odustajem od konačne istine… Nije prošao nijedan dan mog prozeblog sužanjskog života da nisam pomislila na proleće. Moje poslednje proleće u Parizu.

Jedna sasvim obična starost i rutinski novinarski zadatak spojiće sudbine dve nepoznate žene. Marija Kolčak, štićenica sanatorijuma u Tulonu, ispričaće Olgi Lašez, novinarki uglednog pariskog magazina, tragičnu priču svog života. Sudbina emigranata iz carske Rusije, mračni svet špijunaže, odanost ideologiji, laži uhoda, demona prošlosti i patnja gulaga – iznedrile su istinu života jedne starice čija je vera u ljubav bila isto toliko velika kao i njena bol. Gde je granica istine, i kako pronaći hrabrost da je prihvatimo i spoznamo sebe? Da li je laž dovoljno lekovita ako je istina surova? U igri sudbine jedini ulog je ljubav…

Jelena Bačić Alimpić, autorka bestselera Ringišpil i Pismo gospođe Vilme, napisala je uzbudljiv roman u formi ispovesti starice Marije Kolčak koja snagom uspomena zauvek menja život novinarke Olge Lašez.

O autoru

Jelena Bačić Alimpić rođena je 1969. godine u Novom Sadu.
Školovala se u Karlovačkoj gimnaziji u Sremskim Karlovcima i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Katedri za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Radila je kao novinar i autor dokumentarnih televizijskih emisija za JRT mrežu i TV Novi Sad, u periodu od 1987. do 1993. godine. Devet godina je bila novinar i urednik u sistemu „Color Press Group“. Od 2002. godine do kraja 2013. radila je kao novinar, urednik i voditelj na televiziji Pink. Dobitnica je mnogih nagrada za televizijsko stvaralaštvo i novinarstvo u zemlji i regionu.
Autorka je romana bestselera „Ringišpil“ (2010), koji je preveden na makedonski i turski jezik, nagrađen „Zlatnim Hit liberom“ i dve godine zaredom proglašavan najčitanijom knjigom domaćeg autora. „Ringišpil“ je objavljen i u luksuznom izdanju, u prestižnoj ediciji „Dragulji Lagune“, kao jedan od najprodavanijih i najčitanijih romana u istoriji izdavačke kuće Laguna. Njen drugi roman „Pismo gospođe Vilme“ (2012), takođe je postao bestseler i preveden je na makedonski jezik, nagrađen „Zlatnim Hit Liberom“ i proglašen najčitanijom knjigom domaćeg autora u 2012. godini.
Od 2014. godine, Jelena Bačić Alimpić ima status slobodnog umetnika. Živi u Novom Sadu, udata je i ima dvoje dece, Marka i Dunju.

Categories
Domace knjige Knjige

Miljenko Jergovic i Svetislav Basara :: Tusta i tma

 

O knjizi

 Ono što pleni u prepisci Jergovića i Basare jeste, pre svega, visoka kultura njihovog dijaloga i kritičnost prema pojavama u svojoj sredini.

Širok je raspon tema koje su u svojoj prepisci dotakli ovi „državni neprijatelji“ u svojim nacionalnim književnostima: fundamentalizam, feminizam, nacionalizam, služenje vojske u bivšoj zajedničkoj domovini, odnosi Srba i Hrvata, portreti Tuđmana i Miloševića, domaća i svetska književnost i njihove teme, nekadašnji običaji u zajedničkoj zemlji i današnji u posebnim zemljama…Kao posvedočeni kritičari društva, naravi i glavnih književnih tokova u svojim sredinama, Jergović i Basara u svojoj duhovitoj i pronicljivoj igri dopisivanja razotkrivaju sve sličnosti u negativnim karakterološkim crtama svojih nacija, potvrđujući time još jednom tačnost Frojdove misli da se, preneto na slučaj Srba i Hrvata, njihova uzajamna netrpeljivost javljala najčešće usled „patologije malih razlika“.

O autorima

Svetislav Basara rođen je u Bajinoj Bašti 1953. godine.

Autor je više od dvadesetak knjiga – romana, zbirki pripovedaka, drama i eseja. Dobitnik je više srpskih i međunarodnih nagrada za književnost, a njegov roman Fama o biciklistima smatra se jednim od najboljih romana druge polovine dvadesetog veka u srpskoj književnosti. Objavio je knjige: Napuklo ogledalo, Peking by Night, Kinesko pismo, Fama o biciklistima, Bumerang, Džon B. Malkovič, Kratkodnevnica, Looney Tunes, Mongolski bedeker (Nolitova nagrada), Na Gralovom tragu, Na ivici, Sveta mast, Ukleta zemlja, Srce zemlje, Uspon i pad Parkinsonove bolesti, Izgubljen u samoposluzi, Dnevnik Marte Koen, Stradija, Fundamentalizam debiliteta

Za roman Uspon i pad Parkinsove bolesti dobio je NIN-ovu nagradu za najbolji roman objavljen 2006. godine.

Prvi je dobitnik nagrade Fondacije Borislav Pekić.

Drame su mu izvođene na mnogim scenama a knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski, španski i makedonski jezik.

Miljenko Jergović (1966, Sarajevo), živi na selu pokraj Zagreba, piše i objavljuje na svom jeziku. U Srbiji je od 2001. objavio osam proznih knjiga, romana i zbirki kratkih priča.

Pesničke knjige: Opservatorija Varšava, Zagreb, 1988; Uči li noćas neko u ovom gradu japanski, Sarajevo, 1990; Himmel Comando, Sarajevo, 1992; Preko zaleđenog mosta, Zagreb, 1996; Hauzmajstor Šulc, Zagreb, 2001; Dunje 1983 (izabrane i nove pjesme), Zagreb, 2005; Izabrane pjesme Nane Mazutha, Cetinje 2011;

Zbirke priča: Sarajevski Marlboro, Zagreb, 1994; Karivani, Zagreb, 1995; Mama Leone, Zagreb, 1999; Inšallah, Madona, Inšallah, Zagreb, 2004; Mačka čovjek pas, Beograd, 2012. Izabrane priče: Sarajevski Marlboro, Karivani i druge priče, Zagreb 1999; Rabija i sedam meleka, Sarajevo, 2004; Drugi poljubac Gite Danon, Zagreb, 2007; Tango bal i druge priče, Cetinje, 2010.

Romani i novele: Buick Rivera (novela), Zagreb, 2002; Dvori od oraha, Zagreb, 2003; Gloria in excelsis, Zagreb, 2005; Ruta Tannenbaum, Zagreb 2006; Srda pjeva, u sumrak, na Duhove, Zagreb 2007; Freelander (novela), Sarajevo 2007; Volga, Volga (novela), Zagreb 2009; Roman o Korini (pripovest), Beograd, 2010; Otac, Beograd, 2010; Psi na jezeru, Zagreb, 2010; Rod, Zagreb, 2013.

Ogledi, eseji, članci i dr. književne forme: Naci bonton, Zagreb, 1998; Historijska čitanka, Zagreb-Sarajevo, 2001; Historijska čitanka 2, Zagreb-Sarajevo, 2004; Žrtve sanjaju veliku ratnu pobjedu, Zagreb, 2006; Transatlantic Mail (koautor s Semezdinom Mehmedinovićem, fotografije Milomira Kovačevića Strašnog), Zagreb, 2009; Zagrebačke kronike (novinske kronike, kolumne, feljtoni), Beograd, 2010; Bosna i Hercegovina, budućnost nezavršenog rata (esej, intervju; koautor s Ivanom Lovrenovićem), Zagreb, 2010; Pamti li svijet Oscara Schmidta (projekti, skice, nacrti), Zagreb, 2010; Muškat, limun i kurkuma, Zagreb, 2011;

Drame: Kažeš anđeo, Zagreb, 2000.

Njegov neobjavljeni roman Wilimowski pročitan je i emitovan na Trećem programu Radio Beograda od 4. do 21. maja 2012 (čitala Koviljka Panić).

Knjige su mu prevođene na dvadesetak jezika.

Categories
Domace knjige Knjige

Simonida Milojkovic :: Ljubav u doba kokaina

O knjizi

 Novi roman autorke bestselera Grabljivica.

Ljubav u doba kokaina je dramatična i porazna ispovest beogradske studentkinje, koju je njen mladić gurnuo u pakao droge. Glavna junakinja Nina zaljubljuje se u svog vršnjaka, zavodnika i kozera Marka, i postaje zavisna od njegove pažnje i ljubavi. Ali njen svet se ruši kad je se on zasiti i kad je ostavi. Spremna je na sve da bi ga ponovo vratila, a kada joj on u jednom noćnom klubu ponudi kokain, bez razmišljanja prihvata: tako se njenoj zavisnosti od ljubavi pridružuje i zavisnost od teških droga…

Ni u svom novom romanu autorka Grabljivice ne preza da stvari nazove svojim imenima, stvarajući uverljive i prepoznatljive likove jedne izgubljene generacije u zemlji bez nade i iluzija, i vodeći radnju lako i jednostavno. Posebnu boju ovom novom romanu o stranputicama današnjih mladih ljudi daju neposredan ispovedni ton glavne junakinje, obraćanje bez uvijanja i prećutkivanja, otvoreno i bez kajanja.

O autoru

Simonida Milojković je novinarka Blica, specijalizovana za priče o domaćem džet-setu. Književnošću se bavi od 2007. godine kada je izašla njena prva knjiga Grabljivica. Interesantno je da je ceo prvi tiraž od 30.000 primeraka rasprodat za samo dva dana, a u narednih šest meseci knjiga je prodata u čak 130.000 primeraka, što Simonidu Milojković svrstava u najčitanije savremene srpske pisce. Grabljivicu 2, nastavak najčitanijeg romana na Balkanu, Simonida izdaje 2009. godine, a u izdanju „Lagune“su u jednom tomu objavljena oba dela i ekskluzivan nastavak (treći deo).

Categories
Domace knjige Knjige

Marija Serifovic :: Ispovest

 

 

O piscu

Marija Šerifović, rođena u Kragujevcu 1984, dosad je objavila četiri muzička albuma. Pobedila je na Pesmi Evrovizije 2007. pesmom Molitva, koja je narednih godina doživela dvadesetak obrada na stranim jezicima. Nastupala je na solističkim koncertima širom Evrope. Poznata je po neverovatnom glasu i kao autentičan solista koji lako uspostavlja kontakt s publikom. Njene izvanredne vokalne sposobnosti poznavaoci muzike i kritičari ističu kao njenu prednost nad ostalim pevačima. Takođe, Marija je jedna od najkontroverznijih pevačica na srpskom muzičkom nebu, zbog čega je često u konfliktu sa medijima, posebno zbog svojih smelih izjava i postupaka i zalaganja za borbu protiv korupcije, nemorala i kriminala u muzičkoj branši. Živi na relaciji Beč–Beograd.

O knjizi

Ne izgledam kao plavuša sa estrade punjena silikonom, a ipak sam pevačica, i to prilično drugačija, u svakom pogledu. O meni su u medijima kružile razne priče: pisali su da sam transvestit, da imam testise, da mi je država dala ogromne pare posle pobede na Evroviziji, da sam u sprezi sa političarima, i razne druge gluposti. Svi već sve znaju o Mariji Šerifović, ali me retko ko zaista poznaje. Pišem ovu knjigu jer imam želju da onima koji vole moje pesme, a i svima drugima, ispričam šta mi se dogodilo pre nego što sam postala ono što danas jesam… Svaka ovde zapisana reč je istina.

Iznenađujuća autobiografija jedne od najpoznatijih i najnagrađivanijih pevačica mlađe generacije. Umetnica bez dlake na jeziku u ispovednom tonu govori o svom detinjstvu, teškoj porodičnoj situaciji, muzičkim počecima, prvim ljubavima, snimanju albuma, pobedi na Evroviziji…

Osim onoga što se može očekivati u jednom osvrtu na pređeni životni put, Marija Šerifović po prvi put otvoreno progovara o svojim strastima i slabostima, prijateljima i menadžerima, o sklonosti prema tetovaži i pokeru, i, naravno, o svojoj seksualnosti, o kojoj je već mnogo pisano. Ova uzbudljiva priča napisana je za sve one koji žele da izbliza upoznaju životni put poznate pevačice, ali i za one koje interesuje kako poznati ljudi nose teret slave: u slučaju Marije Šerifović, ona se u svojoj Ispovesti uvek iznova okreće univerzalnim vrednostima života kao što su ljubav, pravda, istrajnost i odgovornost.

„To nije bila pobeda, već trijumf. Ako u Srbiji ima pametnih, onda će učiti iz ovog primera. Ako nekome nije jasno šta je Marija uradila, onda treba da izađe na ulicu i uđe u masu od 50.000 ljudi. Ja tražim od predsednika Republike Srbije i predsednika Vlade Srbije da Marija dobija priznanje i novčanu naknadu u vrednosti osvajanja olimpijske zlatne medalje ili medalje svetskog šampiona. Marija je primer da u Srbiji izbija novi život. “ – Aleksandar Tijanić

Categories
Knjige Strane knjige

Markus Zusak :: Kradljivica knjiga

O piscu

Markus Zusak je australijski pisac koji je već kao veoma mlad privukao pažnju svojim romanima za decu i omladinu – The Underdog,Fighting Ruben WolfeGetting the Girl, a na velika vrata stupio u svet knjževnosti romanom I Am the Messenger, koji je 2006. dobio nagraduPrintz. Od samih njegovih književnih početaka, prate ga atributi „inovativnog“ i „poetičnog“ pisca, dok je Kradljivica knjiga proglašena za „književni fenomen“.
Za svoje knjige  dobio je brojne australijske književne nagrade. Živi u Sidneju, u Australiji.

O knjizi

„Briljantno i nesvakidašnje ambiciozno delo.” Njujork tajms

„Izuzetno, lirsko, prelepo i gnevno…” Sandi telegraf

EVO JEDNE MALE ČINJENICE: Umrećete.

1939. Nacistička Nemačka. zemlja zadržava dah. Smrt nikada nije imala toliko posla. Devetogodišnja Lizel živi sa svojom starateljskom porodicom u Ulici Himel. Roditelje su joj odveli u koncentracioni logor. Lizel krade knjige. Ovo je njena priča i priča o stanovnicima njene ulice, kada su bombe počele da padaju.

JEDNA VAŽNA NAPOMENA: Ovu priču pripoveda Smrt.

To je mala priča o:
devojčici
harmonikašu
nekim fanatičnim Nemcima
jevrejskom bokseru
i stvarno mnogo lopovluka

TREBALO BI DA ZNATE JOŠ NEŠTO: Smrt će posetiti kradljivicu knjiga tri puta.

Izvor: Laguna

Categories
Domace knjige Knjige

Marko Vidojkovic :: Urednik

urednik-marko_vidojkovic_v

Marko Vidojkovic :: Urednik

Marko Kraljevic u Las Vegasu

O piscu

Marko Vidojković rođen je u Beogradu, 1975. Objavio romane „Ples sitnih demona“, „Đavo je moj drug“, „Pikavci na plaži“, „Kandže“, „Sve crvenkpe su iste“, „Hoću da mi se nešto lepo desi odmah“ i „Kandže 2: Diler i smrt“, kao i zbirku priča „Bog ti pomogo“. Roman „Kandže“je od oktobra 2004. do maja 2005. doživeo pet izdanja i, kao jedna od najprodavanijih knjiga domaćeg autora, dobitnik je nagrade Zlatni bestseler. Godine 2006. Vidojković je za „Kandže“ dobio i nagradu i Kočićevo pero, a za „Sve crnvekape su iste“ Vitalovu nagradu. Objavljivan u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, Bugarskoj, Nemačkoj i Poljskoj. Bio urednik u časopisima „Maxim“ i „Playboy“.

O knjizi

Inspirisano istinitim događajima.

Uključio sam TV, koji me je obavestio da internet košta dvanaest dolara dnevno. Pritisnite Yes ako želite da vam naplatimo ovu uslugu. Pritisnuo sam Yes i pomoću dva klika otišao do Srbije, da vidim kako se snalazila bez mene. Poplave su pretile Bezdanu i Novom Sadu. Koštunica obećao izručenje Mladića. Kandićka postala počasni građanin Sarajeva. Obeležena godišnjica bombardovanja Beograda, 1941. Dan je tamo bio maltene na izmaku. Gde je Marko? Koga zabole. Tek izdaleka vidiš kolicki si, u stvari, miš, među svim tim ostalim miševima, u vašoj zajedničkoj mišjoj rupi.

U novom romanu nestašnog momka srpske književnosti Marka Vidojkovića glavni junak i piščev imenjak uređuje srpsko izdanje časopisa za muškarce Big Boj, u čemu ga ometaju loši odnosi s kolegama, patnja zbog raskida s Janom i neuspešnih pokušaja da se pomire, a naročito slabost prema lakim ženama i ne baš lakim narkoticima. Sve svoje slabe tačke glavni junak će poneti na međunarodnu konferenciju Big Bojau Las Vegasu 2006. godine.

Jedan diler, jedna Amerikanka, jedna Engleskinja i nekoliko veoma dinamičnih dana provedenih u Americi neće biti samo ključne tačke najluđeg putovanja Markovog života već i odlučujući pokretači koji će odrediti ishod njegovih nagomilanih problema. Osim prekookeanske avanture, uglavnom ispunjene padovima i tek ponekim uspehom glavnog junaka, ovaj roman nudi i jedinstven, voajerski uvid u način na koji su se u neglamuroznoj tranzicionoj Srbiji stvarali glamurozni časopisi.

Izvor: Delfi

Categories
Serije

Papijeva ekipa

papijeva ekipa

 Papijeva ekipa

Papijeva ekipa je humoristicka serija koja prati profesionalna i licna iskustva tri policajca, Nenada Jezdica kao Sladjana Papkovica, Gordana Kicica kao Luke i Nebojsu Ilica kao Marjana.

Njih trojica u zelji da se pokazu i dokazu kao dobri policajci, stalno upadaju u smesne i zamrsene situacije ali na kraju iz njih izlaze kao heroji i pobednici.

Nakon sto su propustili pljacku jedne banke, po kazni zavrsavaju u policijskoj stanici kod Papijevog tasta Mikote ( koji je i sef policijske stanice) tumaci ga Fedja Stojanovic i “problemi” tek pocinju.
Dubravka Mijatovic tumaci lik Papijeve zene, zvane Lola, a Seka Sablic – Olja, u ulozi Papijeva majke.

Scenario :: Srdjan Dragojevic
Rezija :: Milorad Milinkovic
Uloge :: Nenad Jezdic, Gordan Kicic, Nebojsa Ilic, Seka Sabilc, Dubravka Mijatovic, Bojan Peric, Fedja Stojanovic

Categories
Film

Montevideo, vidimo se

Fudbalska saga iz 1930. godine se nastavlja u glavnom gradu Urugvaja, gde se nakon napornog tronedeljnog putovanja preko Atlanskog okeana, prva formirana reprezentacija tadašnje Kraljevine Jugoslavije našla me?u u?esnicama Prvog svetskog prvenstva. Ekipa iz jedne male balkanske zemlje, kojoj svi daju minimalne šanse za uspeh, žrebanjem dobija za protivnike glavnog favorita prvenstva, reprezentaciju Brazila!

Predvo?eni ?vrstim entuzijazmom,vizijom i idejom zajedništva Tirke,MošaMilutinac, Jakša i ostali momci iz tima, zahvaljuju?i svom talentu, mladoš?u i istrajnoš?u, ulaze na velika vrata sportske scene. Vest koja je obišla ceo svet je da je reprezentacija Jugoslavije osvojila tre?e mesto na Svetskom prvenstvu!

Re? reditelja: 

„Montevideo, vidimo se!“ veliki je rediteljski izazov. Posle uspeha prvog filma i rediteljske poetike koja je u njemu formirana, u drugom filmu sam kao prevashodni cilj postavio želju da pri?a o u?eš?u naše reprezentacije na Svetskom prvenstvu bude samostalno delo koje ?e mo?i da se gleda bez predznanja o prvom filmu, odnosno, da gledanje “Montevideo, Bog te video“ ne bude obaveza nove publike, ve? više dobrodošla dopuna utiska.
Klju?ni zahvati u pogledu izlaganja likova bili su vezani za njihovo što efikasnije uvo?enje u pri?u, jer samo Prvenstvo donosi dosta uzbudljivih doga?aja na koje se pri?a mora fokusirati, a potom, i na stvaranje jasnih melodramskih odnosa i konflikata me?u likovima koji svoju kulminaciju, odnosno, rešenje doživljavaju u toku sportskog nadmetanja.

Poseban izazov na svim nivoima predstavlja smeštanje pri?e u Urugvaj. Opredelio sam se da u svom filmu zarobim oduševljenje novim svetom koje su imali moji junaci, me?u njima je bilo nekih koji nikada pre ovog putovanja nisu videli ni more, a kamoli inostranstvo. U tom cilju sam se postarao da kroz snimanje na lokacijama u Španiji, Italiji i Crnoj Gori zarobim što više nesvakidašnje mediteranske i kolonijalne atmosfere, rekonstruišem lokalne rituale i poigram se sa dosadašnjim prikazima ovih mesta u književnosti i na filmu.

Naro?iti izazov otvorilo je pitanje jezika. Opredelio sam se da svi junaci govore svojim jezikom, da nema jezi?ke uranilovke i konvencionalnosti i iz  toga sam crpio dosta zanimljivih dramaturških i gluma?kih rešenja.
Osnovni cilj rediteljskog postupka u prvom „Montevideu“ bio je pitka, blago stilizovana i idealizovana rekonstrukcija našeg lokalnog ambijenta u tridesetim godinama prošlog veka. U filmu „Montevideo, vidimo se!“ pokušavam to isto, samo ne na lokalnom, ve? na globalnom nivou.

Režija: Dragan Bjelogrli?
Scenario: Dragan Bjelogrli?,Ranko Boži?, Dimitrije Vojnov
Producent: Dejan Petrovi?
Direktor fotografije: Goran Volarevi?
Scenografija: Goran Joksimovi?,Nemanja Petrovi?
Montaža: Petar Markovi?, Svetolik Zajc,Dejan Uroševi?
Kostim: Dragica Lauševi?
Šminka: Halid Redžebaši?
Muzika: Magnifico; pesme izvodi: Luz Kasal
Specijalni efekti: Nebojša Rogi?
Ton: Milan Stojanovi?

Uloge: Miloš Bikovi? / Petar Strugar / Armand Assante / Viktor Savi? / Elena Martinez / Branko ?uri? / Predrag Vasi? / Nebojša Ili? / Vojin ?etkovi? / Aleksandar Radoji?i? / Ivan Zeki? / Nikola ?uri?ko / Sr?an Todorovi? / Sr?an Timarov / Andrija Kuzmanovi? / Nenad Herakovi? / Uroš Jov?i? / Milan Nikitovi? / Rade ?osi? / Bojan Krivokapi?

Specijalni gosti: Vlastimir ?uza Stojiljkovi? / Dragan Nikoli? / Concha Hidalgo

Categories
Film

Led (2013)

Ovo je priča u čijem središtu su životi arhetipskih junaka, koja na metaforičan način odslikava neumitno zatiranja korena jedne srpske porodice, odumiranje i nestanak zaselaka i sela u prelepoj Šumadiji, u najlepšem delu centralne Srbije, sedamdesetih godina prošlog veka… Led je apoteoza odanosti i ljubavi.

U osnovi dramskog zapleta priče, koja je smeštena u epohu lažnog blagostanja Jugoslavije u poslednjoj deceniji Titovog života , 1976. godine, u šumadijskom selu Radomilje živi dvadesetogodišnji seljak Milivoje (Momčilo Otašević), sa majkom Stanom (Nela Mihailović), deda Životijem (Bata Živojinović) i babom Savetom(Olga Odanović).

Kob i slutnja tragične pogibije njegovog oca (Nedeljko Bajić) u majdanu, deset godina pre, kad je Milivoje bio dečak – razdire ga i proganja. Prikrivena ljubav njegove majke sa gastarbajterom Miroslavom (Nenad Jezdić), čija je kuća u dolini preko brda, pojačava dramatiku i neizvesnost njegovog prevrtanja po prošlosti.

Scenario je pisan po motivima istoimene monodrame Led iz 1976. godine, autora Radoša Bajića.

Glavne uloge tumače:

Velimir Bata Živojinović, Nela Mihailović, Olga Odanović, Momčilo Otašević, Nenad Jezdić, Rale Milenković, Nedeljko Bajić, Biljana Mišić, Dubravko Jovanović, Nađa Maršićević i drugi. Specijalni gosti: Emir Hadžihafizbegović i Radoš Bajić.
Led je debitantsko ostvarenje mlade rediteljke Jelene Bajić – Jočić.

Film koji se ocekivao 35 godina.

Režija: Jelena Bajic Jocic

Scenario: Rados Bajic, Jelena Bajic Jocic

Categories
Domace knjige Knjige

Goran Gocic :: Tai

 

O piscu

Goran Gocić (Užice, 1962) diplomirao je anglistiku (Filološki fakultet, Beograd) i magistrirao medije i komunikacije (Londonska škola ekonomije i političkih nauka). Napisao je poglavlja u petnaest knjiga o masovnoj kulturi – pored ostalih, u zbornicimaDegradirana moć: Mediji i kosovska kriza (2000) i Želimir Žilnik: Iznad crvene prašine (2003), koji su objavljeni na po tri jezika. Gocić je radio kao novinar i urednik u tridesetak medijskih kuća (NINDnevni telegrafBorba,Politika, RTS, Bi-Bi-Si, Čenel 4, IndipendentSajt & Saund, itd.). Dobitnik je više nagrada za svoje eseje. Objavio je studije: Endi Vorhol i strategije popa (1997/2012) i Emir Kusturica: Kult margine (2001/2006). Autor je dugometražnih dokumentarnih filmova Bloody Foreigners (2000) i Balkanski dnevnik: Bugarska (2010). Radovi su mu dosad prevedeni na deset jezika.

Tai je njegov prvi roman.

O knjizi

Knjiga koju određuje njen topos: Tajland. Ljubav i Tajland. Žena, putenost, demistifi kacija glavnog junaka. Analiza Dalekog istoka u odnosu na (Daleki) zapad.

Da nije roman, ovo bi bila „studija o izvodljivosti“ na temu kako bi jedan samosvestan muškarac mogao ili pre – želeo da (hrišcanski) zaštiti jednu ženu. Projekat koji je u datim uslovima osuđen na propast: ne zato što nije ostvariv već zato što nije potreban. Ta naizgled krhka žena samim svojim „pasivnim“ postojanjem, prisustvom, (budističkim) odbijanjem u prihvatanju, doprineće samourušavanju ovog s početka knjige prividno mačo muškarca, koji će se u zapanjujuce poštenoj samoanalizi pretvoriti u jedno ranjivo biće. Toliko ranjivo da ćenjemu biti neophodan Sveti Hristifor, zaštitnik putnika.

Struktura romana građena je i jednostavno i komplikovano. Rezultat je vrlo koristan po knjigu: težina preteže u razumljivost, kao što drugi lik knjige, junakova senka, nadopuna, kontrast ili čak alter ego, idealno nadopunjuje ovog gosta u drugoj kulturi. Tako i Beleške s kraja teksta nadograđuju beletristiku, to jest Lepu umetnost.

Tai je lekcija samoljubivom Zapadnjaku o tome kako da izleči svoj oholi ego podatnošcu Istočnjaka. No, nema tu pobednika. Možda samo poraženog. Ali i tada – „zalečenog“ Carstvom Praznine. A ona je ženskog roda.

Izvor: Geopoetika

Categories
Knjige Strane knjige

Gijom Muso :: Mozda nebo zna

O piscu

GIJOM MUSO rođen je 1974. godine na Antibima. Iako je po zanimanju profesor ekonomije, od malih nogu bio je opčinjen književnošću i filmom, i počeo je da piše još kao student. Ovaj mladi francuski autor je pre nekoliko godina napravio potpuno neočekivan ali zapažen nastup na svetskoj književnoj sceni, osvojivši publiku i kritiku jednostavnim, ubedljivim stilom. Njegovi romani do sada su prodati u nekoliko miliona primeraka i prevedeni na 24 jezika, a za sve romane otkupljena su i filmska prava. Od kada se pojavio 2007. godine, Musoov roman Zato što te volim nalazi se u samom vrhu lista najprodavanijih knjiga.

O knjizi

Očaravajuća priča prepuna magije, napetosti i ljubavi.

Najteže od svega nije pronaći ljubav, već sačuvati je…

Žilijet i Sem nije trebalo da se sretnu. A kamoli da se zaljube jedno u drugo.

Jedne zimske večeri u samom srcu Brodveja, lepa Francuskinja Žilijet susreće Sema, mladog pedijatra iz Njujorka. Plašeći se da će ga razočarati, ona mu prećutkuje da se bavi raznim neobičnim poslovima dok se zanosi snovima da će jednog dana postati slavna glumica. S druge strane, iz straha da će se vezati za nju, Sem se pretvara da je oženjen, iako je njegova žena nedavno umrla.

Uprkos obostranim lažima, oni će se zaljubiti i provesti strastven, nezaboravan vikend. Ipak, Žilijet mora da se vrati u Pariz, a Sem odlazi za njom na aerodrom, kako bi je sprečio da ode. U tom presudnom trenutku, kada je sudbina mogla da se promeni, on ne ume da pronađe prave reči da je zadrži pored sebe.
Tek što je Žilijetin avion uzleteo, eksplozija odjeknu nebom.
Sem je očajan, jer je još jednom ostao bez voljene žene. Ali on ne zna da njihova priča ni izbliza nije završena…

Categories
Domace knjige Knjige

Aleksandar Tijanic – Ja. I niko moj

Aleksandar Tijanić (1949, Đakovica – 2013, Beograd) bio je jedan od najznačajnijih srpskih novinara, publicista, dugogodišnji generalni direktor Radio-televizije Srbije.

Mladost je proveo u Podujevu i Prištini, a onda upisao žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Kao student, na inicijativu profesora Sergija Lukača, pozvan je da sarađuje u Ninu, gde započinje profesionalnu karijeru.

Krajem 1970-ih počinje da piše za izdanja Politike, prvo za Auto Svet, potom u Ninu postaje urednik. Sredinom 1980-ih izabran je za glavnog urednika časopisa Intervju. Krajem 1980-ih sarađuje i sa zagrebačkim nedeljnicima Start i Danas, kao i sa splitskom Nedjeljnom Dalmacijom, gde se istakao svojom kolumnom „En passant“, u kojoj je kritički komentarisao tadašnji komunistički režim, odnosno događaje poznate kao antibirokratska revolucija, i predstojeći raspad SFRJ, zbog čega je dobio ironičan nadimak „gigant hrvatskog novinarstva“. U to vreme objavljivao je političke kolumne i u ljubljanskoj Mladini i sarajevskom Oslobođenju. Bio je jedan od novinara, pored Mirjane Bobić Mojsilović i Dragana Babića, koji su 1991. godine vodili kultnu JUTEL-ovu emisiju „Umijeće življenja“ u sarajevskom teatru Obala, u kojoj je intervjuisao u tom trenutku aktuelne političke ličnosti kao što su Milovan Đilas i Stjepan Mesić.

Godine 1991, po izbijanju rata u Bosni i Hercegovini, jedno vreme uređuje Sportski žurnal, a posle osnivanja Televizije Politika njen je prvi direktor (1993–1994) i potom prvi direktor novoosnovane BK televizije (1994–1996). Godine 1996, posle Dejtonskog sporazuma, izabran je za ministra informisanja u vladi Mirka Marjanovića, ali je posle šest meseci podneo ostavku. Pokreće dnevni list Građanin 1997, ali se list ubrzo gasi. Posle toga, do 1999. godine, piše kolumnu u nedeljniku Evropljanin.

Posle oktobarskih promena bio je savetnik za medije i informisanje predsednika tadašnje SRJ Vojislava Koštunice (od 2001. do 2004). Od 2004. do smrti 2013. bio je generalni direktor Radio–televizije Srbije, koju je uspešno transformisao u javni servis. Objavio je publicističke i polemičke knjige: Ispod koša (1978), Šta će biti s nama (1988), Tajni život Srba, Hrvata i Slovenaca: kako se raspao boljševizam (1990).

Do poslednjeg časa, do samog preloma rukopisa, Aleksandar Tijanić radio je na knjizi svojih izabranih kolumni, novinskih tekstova, polemika i članaka Ja. I niko moj, u kojoj se potvrđuje kao beskompromisni dijagnostičar srpske zbilje i britak i originalan kritičar bezmalo svih javnih ličnosti jugoslovenske i srpske političke i kulturne scene, kao i devijantnih pojava i turbulentnih događaja uoči, za vreme i posle raspada Jugoslavije.

O knjizi:

Praktično, nema srpskog političara koji ne misli da su Srbi stoka. Teorijski, nema Srbina koji ne misli da su ovdašnji političari prva generacija svojih porodica kojima je otpao rep. Svi su u pravu.

Javna srpska politika stoga je puka halucinacija; izbori su farsa; parlament je privid; država je paravan. Naš život predstavlja samo iluziju. Mi smo eksponati u formalinu na patološkom odeljenju Kontinenta. Smešteni u tegle, kao zimnica za demone koje smo sami dozvali.

„Ko greha nema, neka prvi baci kamen. Ako može da dobaci.“ Nenad Čanak

„Istina je da su tekstovi u ovoj knjizi svojevrsni okamenjeni otisak savesti u krvavom blatu Srbije, na prelazu milenijuma. Višeslojni, ponekad uličarski drečavi, pod vatrometom prejakih izraza, daleko sa one strane pristojnosti, ali sa vešto umetnutim biserima dubokog razumevanja načina (skrivenih od očiju izvarane publike) funkcionisanja društva, države, etosa i etnosa.“ Nenad Čanak

„Kako god pokušali da pročitamo i shvatimo poslednjih četrdeset godina u jugoslovenskom i srpskom novinarstvu, moramo stići do Aleksandra Tijanića. Njegov odlazak promenio je odnos prioriteta i važnosti konačnosti i beskonačnosti. Mislim da bi slično bilo i da je živ, i da smo zajedničkim radom, kako smo i započeli, završili „četrdeset godina moga bavljenja novinarstvom, jer ovo je moja testamentarna knjiga“, kako mi je na početku ovoga posla rekao. ‘Testamentarna knjiga’ je postala testament.“ Petar V. Arbutina

Izvor: Laguna

Categories
Vesti

Trazim cimera/cimerku

Trazim cimera ili cimerku za stanovanje,sa stanom ili bez. Svi zainteresovani mogu se javiti na mob.ili email.

Kontakt:

(301)661-6126

imilojkovic1985@gmail.com

IGOR

Categories
Instrumentalisti Muzicari/DJ

JOVAN NIKOLIC

Jovan Nikolić je rođen 11. septembra 1956. godine, a srednju muzičku školu “Stevan Mokranjac” pohađao je u Zaječaru, i to tri godine za harmoniku i godinu dana za klavir.

Interesovanje za muziku Jovan pokazuje jako rano. Iako se školovao za harmoniku i klavir, svoj put je našao svirajući gitaru.

Profesionalno se bavi muzikom od rane mladosti. Svirao je na igrankama u Domu Omladine u Zaječaru, a istovremeno i privatno, na svadbama širom Timočke krajine.

Svoje mesto našao je i u bendu “Zlatni prsti”, sa kojim nastupa na svim rock manifestacijama u tadašnjoj SFRJ. Izdvojili bismo nastup na Carevoj Ćupriji u Beogradu, gde je sa svojim bendom svirao pred 100.000 ljudi kao predgrupa za nastup Iron Maiden-a i Bijelog Dugmeta.

Joca je čovek koji voli kvalitetnu muziku, koga god žanra bila. U mladosti je zavoleo klasiku, rock, pa i narodnjake. U zrelim godinama kreće stopama bluza. Njegovi uzori u mladosti bili su Deep Purple, Richie Blackmour, Ingue Malimstrem itd. Danas, njegovo sviranje predstavlja čistu improvizaciju, što je za njegovo četrdesetogodišnje iskustvo u bavljenju muzikom, sasvim razumljivo.

Davne 1980. godine izbacio je, sa grupom “Zlatni prsti” album pod nazivom “Nokaut”, za PGP RTB. Rok balada “Zbogom ostaj, mila moja” sluša se i dalje.

Danas ga možete slušati u gotovo svim lokalima u Čikagu, kao što su “Bubamara”, “Bourbon” i mnogi drugi.

Categories
Muzicari/DJ Solisti izvodjaci

ZIVKO KOVACEVIC

Interesovanje za muziku pokazuje veoma rano. Sa nepunih osam godina, Živko Kovačević počinje da svira harmoniku, a ubrzo posle toga i prim u tamburaškom orkestru. Kako vreme prolazi sve više se fokusira na pevanje, pa kao srednjoškolac sve snage usmerava ka svojim vokalnim sposobnostima.

Prvi javni nastup beleži u prestižnoj emisiji tadašnjeg Trećeg kanala RTS – 3K dur (1999.), ali se nakon toga ipak opredeljuje za ozbiljnu muziku i usavršavanje svoga glasa. Pevajući u poznatim beogradskim horovima (tenor 1 i 2), nastupao je na festivalima širom Evrope, gde stiče dragoceno muzičko (pevačko) i scensko iskustvo.

Ovaj izuzetno talentovan muzičar, inače Profesor razredne nastave i Magistar nauka u obrazovanju po profesiji, u Americi živi nekoliko godina. Na čikašku estradnu scenu ulazi lagano, a nakon pobede na takmičenju “Proleće u Ogledalu” postaje poznat u muzičkom svetu ovoga grada. Njegovi nastupi pretežno su obojeni dobro poznatim Yu-pop zvukom, ali specificna boja glasa i neosporni talenat dozvoljavaju mu da se igra svim muzičkim žanrovima, u šta su se uverili mnogi koji su ga bar jednom čuli.

U saradnji sa Slavicom Momaković i Draganom Negovanovićem, snimio je svoju prvu pesmu, za koju u žargonu kaže da je “pravi narodnjak”.

Categories
Muzicari/DJ Solisti izvodjaci

IVANA LOLA ŠALIPUR

Ivana Lola Šalipur rođena je 9. januara 1986. godine u Sarajevu, prestonici Bosne i Hercegovine, u familiji koja je iznedrila vrlo talentovane i cenjene muzičare širom bivše Jugoslavije. Ivanina baka je bila istaknuta makedonska operska pevačica, mama je pevala u grupi “COD”, neki od njenih rođaka su vrlo cenjeni muzičari filharmonije u Skoplju, kao i u Zagrebu, dok je Ivanin brat član benda Ane Stajdohar, koji svira u emisiji “Veče sa Ivanom Ivanovićem”.

Ovakva genetska osnova i život u muzički nadarenoj porodici, uslovili su to da Ivana zavoli muziku i počne da se bavi njome još od najranijeg detinjstva. Ivanin genetski kod je apsolutno doprineo tome da ova divna i talentovana devojka ne zna za žanrovsko muzičko ograničenje. Njen glas je jednako dobro nosi kroz jazz, blues, soul, operu, pop, rock, kao i kroz domaću zabavnu i narodnu muziku

Nastupala je sa mnogim zvezdama, kao što su Lepa Brena, Saša Matić, Alen Islamović, Nedeljko Bajić Baja, i mnogi drugi.

Očekujemo da je za koju godinu vidimo rame uz rame sa Adele, Christinom Aguilerom, Jesse J, Beyonce i mnogim drugim pevačicama kojima glasom i te kako može da parira.

Ukoliko još uvek niste imali prilike da slušate Ivanu Lolu Šalipur, krajnje je vreme da tu grešku ispravite. Možete je čuti u svim najelitnijim klubovima u Čikagu i okolini. Sigurni smo da će vas Ivanin glas i stas ostaviti bez daha, kao što su i nas!

Categories
Serije

Sindjelici, srpski Seranovi

sindjelici 3

Sindjelici

Domaća verzija kultne serije “Seranovi” prati život jedne savremene srpske porodice i govori o njihovim običajima i moralnim vrednostima na duhovit i zabavan način. Sjajna glumačka ekipa predvođena Milenom Dravić, Vojom Brajovićem, Snežanom Bogdanović i Borisom Komnenićem, uvešće vas u čarobni svet humora i zapleta koji će vas nasmejati do suza.

Lila je moderna, obrazovana žena koja napušta svoje rodno mesto i dolazi da živi u Beograd zbog svoje srednjoškolske ljubavi Sretena. Njih dvoje se sreću nakon mnogo godina. On je ostao udovac sa tri sina, a ona je razvedena i ima dve ćerke. Ljubav se odmah rasplamsala, pa  odlučuju da se venčaju. Sreten je šaljivdžija, pre svega dobar čovek, zato ga Dobrila toliko i voli. Suvlasnik je malog restorana i trener nižerazrednog fudbalskog kluba.

Ona pored ćerki ima i majku Kseniju koja je prati u stopu i ide svuda za njom. Sretan ima brata Jezdu. On je simpatičan, ali namćorast tip, neženja, koji krajnje posesivno vodi računa o svom bratu. Kada se Lila i Sreta venčaju nastaje prava zbrka. Dve porodice koje čine dva različita sveta, treba da se ujedinje i da složno i u miru žive pod istim krovom.  To u prvi mah izgleda kao nemoguća misija. Naravno tu je i Sretenov najbolji prijatelj Fedor, koji je lokalni neradnik, ali je Lila sa njegovom ženom Nikolinom ostvarila prijateljski odnos.

I čitav taj galimatijas likova i sudbina odvija se sa puno humora oplemenjujući gledaoce vedrinom i verom u ljubav.

Adaptacija teksta: Biljana Maksić i Srđan Dragojević

Režija: Dejan Zečević

Uloge: Milena Dravić, Voja Brajović, Snežana Bogdanović, Boris Komnenić, Branislav Lečić, Goran Radaković, Milica Mihajlović…

Izvor: prva.rs

Categories
Serije

Zene sa Dedinja

Zene-Sa-Dedinja

Zene sa Dedinja

Njih četiri vole, pate, spletkare, varaju, lažu i pokušavaju da pronađu način kako treba da žive da bi bile srećne.

Čarna je glamurozna, Klara žena od karijere, Valerija puna topline, a Alisa talentovana. Priča počinje kada se Čarna doseli u rezidencijalni deo Beograda. Ona je supruga poznatog pevača Martina, popularnog u svim zemljama bivše Jugoslavije. Njegovi tiraži su astronomski i on zauzima prvo mesto na svim top listama.

U početku, komšiluk nije spreman da prihvati stanare, nove, velelepne kuće, ali, vreme čini svoje i Čarna postaje najbolja prijateljica sa Valerijom, Klarom i Alisom. Naizgled idiličan život, materijalno obezbeđenih žena, krije mnoge tajne: ucene, seksualne afere, pranje novca, lažno očinstvo, varanje u kockarnici, pokušaj ubistva i leš u Čarninoj bašti.

Sve tajne zna njihov zajednički psihoanalitičar Dr Rosi i njegova prepredena mlada ljubavnica koja je prvo Alisina, a potom i Čarnina kućna pomoćnica. Uzroci većine problema u Čarninoj opsesivnoj potrebi da ima dete, Klarinoj želji da na bilo koji način stigne do novca posle smrti svog muža, Valerijinim kompleksima niže vrednosti i Alisinoj zavisnosti od seksa.

Udaljene od socijalnih problema, razmažene junakinje ove serije su moderne, senzualne i posvećene težnji da otkriju život koji bi ispunio praznine u njihovim životima, koje nadoknađuju porocima.

Izabrani događaji iz njihovog života osvetljavaju sudbinu društva u kojem se kreću, zaboravljajući da se može verovati u stvari koje nisi video, ni dodirnuo. Ova serija je neobična jer eksplicitno govori o mnogim temama koje do sada nisu tretirane u serijskim programima uopšte.

Serija “Žene sa Dedinja” je snimana sa celokupnom pratećom opremom poslednje generacije, koju je obezbedila kuća “Emotion movies” za potrebe snimanja serije.

Uloge: Dragan Mićanović, Anđelka Stević, Irena Mičijević, Maja Noveljić, Lena Bogdanović
Režija: Dušan Lazarević

Izvor: Facebook

Categories
Knjige Strane knjige

Pol Taf :: Tajna uspesne dece

 

Zbog čega pojedina deca postižu uspeh, a druga doživljavaju neuspeh?

Svaku priču o detinjstvu i uspehu uglavnom dovodimo u vezu s inteligencijom: uspevaju ona deca koja imaju dobar rezultat na testovima, od prijemnog za vrtić do testa SAT.

Ali u knjizi Tajna uspešne dece Pol Taf pokazuje da su za uspeh mnogo bitniji kvaliteti koji se odnose na karakter: istrajnost, radoznalost, savesnost, optimizam i samokontrola.

U knjizi Tajna uspešne dece upoznaćemo novu generaciju istraživača i pedagoga, koji prvi put koriste naučne alatke da razotkriju slojeve tajni o karakteru. U njihovim pričama – i pričama dece kojoj pokušavaju da pomognu – Taf nalazi vezu između stresa preživljenog u detinjstvu i kasnijeg uspeha u životu. I iznenađuje nas otkrićima o tome šta sve roditelji rade – ili ne rade – da bi pripremili decu za odraslo doba. Takođe, donosi nam i nove uvide u to kako se mogu popraviti životi dece koja rastu u siromaštvu.

Rane životne nedaće, pokazali su naučnici, ne određuju samo uslove u kojima deca rastu već mogu promeniti i fizički razvoj njihovog mozga. Ali inovativni mislioci širom naše zemlje koriste sad to znanje da deci pomognu da prevaziđu ograničenja života u bedi. Uz pravu pomoć, što je Taf izuzetno dobro dokumentovao u knjizi, i deca koja rastu u najnepovoljnijim okolnostima mogu postići zadivljujuće uspehe.

Ova izazovna knjiga ispunjena nadom mogla bi promeniti način na koji vaspitavamo decu, uređujemo škole i organizujemo sigurnosnu društvenu mrežu. Osim što će nadahnuti čitaoce i zaokupiti im pažnju, takođe će promeniti njihovo razumevanje detinjstva.

„Odgajanje uspešne dece nije rezultat slučajnosti. Pojavila su se nova, moćna saznanja o tome kako da se deci pomogne da napreduju, otkrića koja su preokrenula škole, domove i živote. Pol Taf je zaronio u naučne podatke i savetovao se sa stručnjacima, a onda je za nas napisao ovaj priručnik.“
Čarls Djuhig, autor knjige Moć navike

„Rado bih ovu sažetu, moćnu, dalekovidu, sjajno napisanu knjigu poklonio svim roditeljima, nastavnicima i političarima. U njenoj srži je spoznaja, koja oduševljava svojom originalnošću i optimizmom: za uspeh je presudan karakter – a ne kognicija – a karakter se može vaspitavati. Posle knjige Tajna uspešne dece drukčije ćete razmišljati o deci. Ali pre svega ćete otkriti šta je sve moguće postići.“
Aleks Kotlovic, autor knjige Ovde nema dece

„Pol Taf je napisao ključnu knjigu o karakternim crtama ključnim za uspeh, i u učionici i izvan nje. Pokazao nam je nov način razmišljanja o tome zašto je karakter važan i kako deca uspevaju.“
Džona Lerer, autor knjiga Kako odlučujemo

Izvor: Laguna
Categories
Knjige Strane knjige

Paulo Koeljo :: Rukopis otkriven u Akri

Autor Alhemičara donosi svojim čitaocima novi dar.

Četrnaesti jul 1099. godine. Jerusalim iščekuje napad krstaša. Unutar gradskih zidina muškarci i žene svih uzrasta i veroispovesti okupili su se da čuju tajnovitog čoveka poznatog kao Kopt. Ljudi traže da im govori o njihovim strahovima, neprijateljima i borbi. Danas, mnogo vekova kasnije, odgovori ovog mudrog čoveka svedočanstvo su o neprolaznim ljudskim vrednostima. Ko smo, čega se bojimo i čemu se nadamo saznaćemo unutrašnjim znanjem i verom a ne kroz nedaće koje nas okružuju.

„Poražen je samo onaj ko odustane.“

Izvor: Delfi

Categories
Film

S/kidanje

 

Priča prati troje mladih junaka različitog socijalnog statusa, opsednuta ljubavlju prema pogrešnoj osobi. Tokom jedne noći, nakon niza tragikomičnih, ponekad i apsurdnih situacija kroz koje prolaze, njihovi putevi se ukrštaju. U fanatičnoj potrazi za predmetom svoje opsesije, svo troje završavaju u sumnjivom klubu u poslednjem pokušaju da ostvare svoje snove.

Đura noći provodi u klubu gledajući u Kiki, igračicu u koju je odavno zaljubljen i koju je čvrsto odlučio da baš te večeri od svih mora da zaprosi. Problem je u tome što Đura sa psima komunicira bolje nego sa ljudima, Kiki ga posmatra samo kao bezimenu stalnu mušteriju, obezbeđenje kluba ga vidi kao parazita koji nikad ne plaća piće, svima je dužan i ne može se baš nazvati dobrim kandidatom za ženidbu.

Hana je začudna devojka koja žudi za pažnjom okoline. U toj uskraćenosti, ona svu svoju energiju usmerava na očajničke pokušaje da pridobije oženjenog i znatno starijeg muškarca radeći neverovatne stvari. Jutro će joj doneti spoznaju o tome da bajke ne postoje.

Relja je uzoran mladić. Njegovu opsesiju razbuktava snimak na kom devojka u koju je zaljubljen ima odnos sa nepoznatim muškarcem. Zaslepljen osvetom, Relja kreće da ubije muškarca sa snimka da bi dao Sanji do znanja da je voli.

Režija: Kosta Djordjević
Glumci: Nikola Rakočević, Marko Janketić, Dragana Dabović, Nebojša Glogovac, Nataša Janjić, Ivana Vuković, Srdjan Pantelić
Trajanje: 88 minuta

Categories
Film

Artiljero

Ovo je savremena filmska priča. Naši junaci su u potrazi za idolom. Nedostatak idola kod mlade generacije je apsolutno najvažnija tema našeg društva. Glavni junak, Mali, svog idola nalazi u fudbaleru Nemanji Vidiću, svetski poznatom igraču Mančester Junajteda iz Velike Britanije. Mali i njegova devojka, Ana, pokušavaju da nadju način da ga vrate u domaću ligu, a sve iz želje i potrebe da imaju idola.

Mali se opire svakodnevnom životu i letargiji članova svoje porodice, oca i brata, Zlaje. Rešava da se suprotstavi takvom životu. Uz pomoć svojih prijatelja smišlja plan pun rizika. Slučajno upoznaje Anu, mladu, modernu devojku koja beleži fragmente iz života snimajući male filmove mobilnim telefonom. Ona je filmska amaterka (stari francuski izraz za ljubavnicu). Biva impresionirana entujazmom ovog maldića, koji živi na periferiji društva a njegov plan joj izgleda kao „ poslednji krik romantizma“.

Osim Ane, njegov plan ce probuditi iz letargije njegove prijatelje, komšiluk, ali i medije. Uprkos nepovoljnim okolnostima, Ana insistira na srećnom kraju.

Jos jedan detalj. Artiljero u fudbalskom slengu Brazila znaci „ onaj koji nikad ne promašuje“.

Režija: Srđan Anđelić
Glumci: Jovan Kolarić, Ana Konjović, Nebojša Glogovac, Petar Božović, Aleksandra Janković, Nikola Đuričko, Zoran Cvijanović
Trajanje: 102 min

Categories
Domace knjige Knjige

Novak Djokovic :: Servisom do pobede

 

Izdavačka kuća “Laguna” u septembru će na srpskom jeziku objaviti novu knjigu Novaka Đokovića “Servisom do pobede”.

Svetska sportska javnost ostala je zapanjena 2011. godine rezultatima Novaka Đokovića. Nijedan teniser nikada nije imao tako dobru sezonu. Novak je te godine osvojio 10 titula, tri Gren slema i ostvario seriju od čak 43 uzastopno dobijena meča. A samo dve godine ranije ovaj teniski šampion jedva da je mogao da završi turnir. Kako je teniser koga su mučili bolovi, koji je imao problem sa disanjem i čestim povredama na terenu iznenada postao najbolji teniser na svetu? Odgovor je neverovatan: promenio je ishranu.

U svojoj knjizi Đoković priča kako je preživeo bombardovanje Beograda i kako je prešao put od ratom razorenog detinjstva do najboljeg svetskog tenisera. Otkriva dijetu koja ga je preporodila i dovela do vrha. Đoković je obožavao da jede hleb, testeninu i, naravno, picu iz restorana njegove porodice, ali se ispostavilo da njegovo telo nije moglo da svari žitarice. Kada je izbacio gluten iz ishrane odmah se osećao bolje, lakše i brže. Uspeo je da ostvari i dva dečačka sna – osvojio je Vimbldon i postao najbolji teniser na svetu.

U svojoj knjizi “Servisom do pobede” Đoković čitaocima postavlja izazov da probaju njegov način ishrane na samo 14 dana. U knjizi daje nedeljne jelovnike i recepte koji se lako pripremaju a koji će svima pomoći da dođu do idealne linije i nađu put do boljeg sebe. Ne morate biti profesionalni sportista da biste počeli da živite i da se osećate bolje, a od cilja vas dele samo 2 nedelje…

Izvor: Kurir

Categories
Serije

Sesir profesora Koste Vujica

spkv

Sesir profesora Koste Vujica

Ovo je priča o neverovatnom profesoru Kosti Vujiću i razredu maturanata Prve muške gimnazije u kome su bili Mihailo Petrović – Mika Alas, Jovan Cvijić, Pavle Popović, Jaša Prodanović… Bili su to znameniti ljudi kolji su obeležili jednu epohu, kao akademici, profesori, ministri, političari… Ljudi ispunjeni nesputanom energijom mladosti, razred za sva vremena, razred za istoriju i ponos!

Serija je snimljena prema istoimenom kultnom romanu Milovana Vitezovića i govori o jednom nadasve neverovatnom čoveku – profesoru Kosti Vujiću. Ovaj dobroćudni osobenjak i hedonista, bio je izvrstan pedagog, a njegov đak Mihailo Petrović – Alas svojevremeno je napisao da je Vujić bio najoriginalniji profesor 19. veka. Uloga Koste Vujića poverena je našem proslavljenom glumcu Aleksandru Berčeku.

Uloge: Aleksandar Berček, Miloš Biković, Branimir Brstina, Predrag Ejdus, Dragan Jovanović, Vojin Ćetković,  Ljubomir Bulajić, Aleksandar Radojičić, Mateja Popović, Zoran Cvijanović, Ivan Bosiljčić, Uroš Jakovljević, Nikola Ranđelović, Davor Perunović, Mladen Sovilj…

Režija: Zdravko Šotra

Categories
Serije

Ravna Gora

ravna gora

Ravna Gora

Projekat „Dramska trilogija 1941-1945″ govori o dramatičnim dešavanjima u Srbiji u periodu Drugog svetskog rata, a prvi ciklus “Ravna Gora” bavi se sudbonosnim događajima u proleće 1941. godine, napadom Nemačke i slomom Kraljevine Jugoslavije, pojavom oslobodilačkih pokreta, kao i tragičnim početkom bratoubilačkog rata.

U središtu TV serije “Ravna Gora” je narod koji trpi posledice sudbonosnih istorijskih dogadjaja čiji su protagonisti Dušan Simović, Bora Mirković, Slobodan Jovanović, Kralj Petar drugi, pukovnik Dragoljub Mihajlović, Josip Broz Tito, Milan Nedić, Kosta Pećanac, Krcun, Ranković, Ivan Ribar, Mustafa Golubić, Aca Mišić, Miodrag Palošević i mnogi drugi.

U seriji će igrati preko 200 glumaca, među kojima su i Nebojša Glogovac (pukovnik Dragoljub Mihajlović), Dragan Bjelogrlić (Josip Broz Tito), Lazar Ristovski, Radko Polič, Rale Milenković, Milorad Mandić, Miloš Biković, Mirko Babić, Boda Ninković, Nenad Jezdić, Petre Arsovski, Nenad Okanović, Olga Odanović, Ljiljana Stjepanović, Irfan Mensur, Jelena Ivanišević, Feđa Stojanović, Ivan Vučković, Nedeljko Bajić, Marko Baćević, Miloš Timotijević, Bane Tomašević i mnogi drugi

Scenarista i reditelj je Radoš Bajić, direktor fotografije je Predrag Jočić, montažer Stevan Marić, kompozitor Aleksandar Sanja Ilić, kostimograf Vesna Teodosić, scenoraf Dragan Mićanović, masker Dušica Vuksanović, izvršni producenti Nedeljko Bajić, Jelena Bajić Jočić i Predrag Jočić.

Projekat se realizuje u koprodukciji izmedju Javnog servisa Srbije-RTSa i Contrast Studios-a, a emitovanje ove serije pocinje 17. novembra na Prvom programu RTS-a.

Categories
Domace knjige Knjige

Zarko Lausevic :: Dnevnik jedne robije

 

Nakon nezapamćenog uspeha prve knjige “Godina prodje, dan nikad” prodate u više od 350.000 primeraka stiže nam nova knjiga sad već proslavljenog autora.
Nov naslov pod imenom “Dnevnik jedne robije” opisuje život Žarka nakon presude i sledeće četiri i po godine provedene u zatvoru.

Izdvajamo deo sadržaja druge knjige Žarka Lauševića koji je objavio časopis “NIN”:

“Gori sam od prazničnih novina. Javljam se posle tri dana.Dok sam negde na međi između 1994. i 95, pokušavao da se odlučim u kom delu samice da dočekam Novu godinu, u kom stavu, položaju i sa kakvim mislima, moja vrata se uz tresak i bez najave otvoriše. Ulazi komandir Kruška u pratnji visokog, pre neki dan postavljenog glavnog nadzornika straže.

– Ustaj, Lauševiću, ideš sa mnom!
– zapovedi nadzornik.
– Smijem li da pitam – gdje?
– Ne smiješ!
– Sila Boga ne moli?
– Eto, tačno tako!

Polazim, nema mi druge. Kroz glavu prolaze svakakve misli. Da pružam bilo kakav otpor, verbalni, fizički, naravno da je besmisleno i nezakonito. Dolazimo do dežurne kancelarije. Vidim par poznatih komandira koji listom sklanjaju pogled od mene! Ovo stvarno ne sluti na dobro. Ćutim. I oni. Dežurni komandir nešto hoće da zapiše u knjigu gde se registruju ulasci i odlasci, našta mu nadzornik kratko dobaci:
– Ne treba ti to! Idemo, Žarko!
Otvaraju nam jedne rešetke, druge. Izlazim u noć, bez lisica, samo
u pratnji zbunjenog Kruške. „Divno veče“, pomislih, „i dobro vreme
za smrt.“ Iako je Nova godina, ima preko petnaest stepeni Celzijusovih. Kopkalo me je koliko je sati. Ne stigoh od neprilike da bacim pogled na sat u dežurnoj.

Ovo ti je ođe kurac od zatvora! –
zalupi treskom svoja vrata – Sad ćeš
da vidiš šta je pravi zatvor!

Categories
Knjige Strane knjige

Top 10 knjiga koje morate da procitate

top10

 

1. „Fukoovo klatno“, Umberto Eko

Svojevrsna nostalgija za beskonačnim je jedna od odlika ove knjige u kojoj se junaci trude da dosegnu apsolutno, a do koga se pak (eventualno) dolazi samo prevazilaženjem sebe samog. Uz čitavo bogatstvo podataka, Fukoovo klatno je istovremeno detektivska priča, uvod u fiziku i filozofiju i uzbudljiva analiza ludila i mudrosti koja obuhvata celokupnu ljudsku istoriju. Svojevrsni junaci ove knjige su i alhemija, kabala, mistika, tajna društva… Naime, nekoliko prijatelja iz zabave počinju da sakupljaju mistična i ezoterična znanja, prave mapu koju postavljaju ispod Fukoovog klatna u muzeju tehnike u Parizu. No, igra će početi da ih guta i smrt da ih vreba u njihovim potragama. U nekim osvrtima ističe se Ekovo podsmevanje teorijama zavere od srednjeg veka do danas.
Citat: “Kada mi je pričao o Klatnu pripisivao sam njegove emocije estetičkom buncanju, tom raku koji se bezobličan, polako nazirao u njegovoj duši, preobražavajući korak po korak, i da on to nije primećivao, njegovu igru u stvarnosti. Ali ako je bio u pravu što se tiče Klatna, možda je i sve ostalo bilo istina, plan, Univerzalna zavera i možda je bilo dobro što sam došao tamo , pred sam letnji solsticijum. Jakopo Belbo nije bio lud, jednostavno je u igri, pomoću Igre otkrio istinu. A, međutim, doživljaj Čudesnog ne može da potraje a da se razum ne pomuti“.

 2. „Galeb Džonatan Livingston“, Ričard Bah
Priča o Galebu Džonatanu, priča o nesvakidašnjem galebu, ptici koja se usudila da se suprotstavi normama i da poželi nešto više od običnog preživljavanja, objavljena je prvi put 1970. godine . Neustrašiv, hrabar, odlučan Džonatan nastoji da dobije najviše od sebe samog, da se izbori za prave stvari I vrednosti bez obzira na cenu. Knjiga o neverovatnoj snazi (i dometima) koje čovek iz sebe može da iznedri.

Citat: “Većina galebova ne haje da nauči nešto više doli osnove letenja; kako da stigne do obale, do hrane i natrag. Jer većinu galebova ne zanima let već jelo. A ovog galeba nije zanimalo jelo već let. On nije leteo da bi jeo, kao većina, već je jeo da bi leteo (…) Ni jedan od njih nije mogao verovati da let ideja može biti isto tako stvaran kao i let vetra i perja (…) Celo vaše telo, od vrška jednog krila do drugog – Džonatan im je govorio – nije ništa drugo doli vaša misao u formi koja se može videti. Ne ovladate li svojim mislima, ne možete vladati ni svojim telom“.

3. „Treće oko“, Lobsang Rampa

Autobiografski roman tibetanskog lame Lobsang Rampa koji je je prošao bolnu operaciju otvorenja Trećeg Oka, zahvaljujući kome može da „vidi ljude kakvi jesu, a ne kakvim se predstavljaju“, koje otvara ogromna spoznanja… Piše o tome kako je kao dečak, od samo sedam godina, ušao u samostan Čakpori, hram tibetanske medicine, gde je studirao pod velikim učiteljima, učeći od njih takva mistična umeća poput vidovitosti, levitacije astralnih projekcija… “Treće oko” vodi čitaoca kroz magični svet istoka, astralna putovanja i snove, objašnjava duhovnu strukturu čoveka, eteričko telo, auru, boje kao putokaz, sredstvo duhovne spoznaje.
Citat: “Misli su, kako mi to dobro znamo u Tibetu, energetski talasi. Materija je kondenzovana energija. Misao, pažljivo usmerena i delimično kondenzovana, može da pomeri predmet. Usmerena drugačije, ona može da se pretvori u telepatiju koja omogućuje da se neka druga udaljena osoba natera na određenu akciju. Zašto bi to bilo teško da mi se poveruje, kad svi nalaze da je normalno što čovek, snabdeven mikrofonom, može da usmerava ateriranje aviona uprkos gustoj magli i nultoj vidljivosti?“

4. „Uliks“, Džejms Džojs

Radnja romana, koga prati i odrednica da je traktat o značaju trivijalnih događanja, obuhvata život tri glavna lika u toku samo jednog dana, 16. juna 1904. u Dablinu. Pisan u Cirihu, Trstu i Parizu od 1914. do 1922. „Uliks“ (latinska verzija imena Odisej) je postao ne samo kruna Džojsovog opusa, već i jedan od najznačajnjih romana u istoriji. Ostalo je zabeleženo da je Dž. Džojs 1904. godine rekao svom bratu Stanislavu: “Vidiš li onog čoveka koji je upravo odskočio u stranu da ga ne bi pregazio tramvaj. Zamisli da ga je pregazio, koliko bi odjednom sve što je taj čovek učinio postalo značajno. Ne za inspektora, već za svakoga ko ga je poznavao. A tek njegove misli… To je ta moja ideja o značaju trivijalnih stvari koju bi želeo da prenesem dvema ili trima ubogim dušama koje će možda i pročitati ono što napišem“.
Citat: “Raskošna ženo. Čudovišno čeznem da dospem pod tvoju vlast. Iscrpljen sam napušten, i nisam više mlad. Sad stojim, da se tako izrazim, s neposlanim pismom za koje treba doplatiti poštarinu, pred već zatvorenim sandučetom u pošti ljudskog života. Vrata i prozori otvoreni pod pravim uglom stvaraju promaju od trideset dve stope u sekundi u skladu sa zakonom gravitacije. Ovog trenutka osetio sam u levom guznom mišiću probod išijasa. To nam je porodična boljka. Jadni stari tata, udovac, bio je s njom pravi barometar.“

5. „Nepodnošljiva lakoća postojanja“, Milan Kundera
Ljubavna priča smeštena u Prag čuvene ’68 („praško proleće“) i sovjetske okupacije koja je usledila. Pisan fragmentarno, ovo jeste roman o ljubavi, ali ne i ljubavni roman. Uz priču o njemu i njoj, koja je mnogo više od muško ženskog odnosa, Kundera osvaja uzbudljivim eksplikacijama na razne teme; od odnosa težine i lakoće (u ljudskom životu) do toga da je slučaj smrti Staljinovog sina dokaz da su govna veći teološki problem od smrti.
Citat:“Životna drama se uvek može opisati metaforom težine. Kažemo kako je čoveka pritislo breme. Čovek taj teret nekad može a nekad ne može podneti, pada pod njim, bori se, pobeđuje ili gubi. Ali šta se, u stvari, dogodilo Sabini? Ništa. Napustila je jednog muškarca zato što je želela da ga napusti. Je li je progonio? Je li joj se svetio? Nije. Njena drama nije bila drama težine, ne lakoće. Sabinu nije pritiskao teret, pritiskala ju je nepodnošljiva lakoća postojanja. /Sve do tog trenutka svaka izdaja ju je ispunjavala uzbuđenjem i radošću(….) Čovek može izdati roditelje, bračnog druga, ljubav, domovinu, ali šta će se dogoditi kad ostane bez roditelja, bez bračnog druga, bez ljubavi, bez domovine, kad više ne bude imao koga izdati? (…) Cilj kojem čovek teži uvek je obavijen maglom“.

6. „Majstor i Margarita“, Mihail Bulgakov
Čuveni Bulgakovljev roman prvi put je, u nepotpunom obliku, objavljen 1966. u časopisu „Moskva“, a ptpuna verzija 1969. u Frankfurtu. Ukazujući na veliki značaj tog romana u svetskoj književnosti kritika ističe da podjednako pripada avangardi i modernizmu, te da je u njemu izuzetno bitno pitanje smisla života i umetnosti postavljeno tako da zadire u temelje celokupnog istorijskog korpusa, a književno je obrađeno „na način koji može ostvariti jedino književnost koja se oslanja na svekoliko iskustvo svetske književnosti”.
Citat: “Nemojte se plašiti – umiljato umiri Korovjev Margaritu, hvatajući je podruku – to su Behemove smicalice, ništa drugo. I uošte, dozvoliću sebi slobodu da vam posavetujem, Margarita Nikolajevna, da se nikada i ničega ne plašite. Jer, to nije razumno. Bal će biti raskošan, neću to da krijem od vas. Videćemo lica čija je moć svojevremeno bila neizmerno velika. Mada, doduše, kada se samo pomisli kako su mikroskopski male njihove mogućnosti u poređenju s mogućnostima onoga u čijoj pratnji imam čast da se nalazim, onda to postaje smešno i čak, rekao bih, tužno“.

7. „Igra staklenih perli“, Herman Hese
Hese je „Igru staklenih perli“ napisao 1943. Njen glavni junak i drugi protagonisti učeći se naslovnoj veštini, duhovnoj igri koja rađa novi kvalitet prepliću (svo) znanje i (svu) umetnost, a istovremeno traži najviše i od čoveka i za čoveka. Priča o smislu života (ili traženju smisla) smeštena je u 22. vek u nepostojeću zemlju. Kritikuje savremeni svet, „feljtonističku civilizaciju“ kojoj suprotstavlja svet duha i kulture. Knjiga je bila veoma omiljena u razorenoj Nemačkoj posle Drugog svetskog rata, a 1946. dobio je za nju Nobelovu nagradu.
Citat:“ Svaki je od nas samo čovek, samo jedan pokušaj, samo nešto usput. Ali čovek treba da teži središtu a ne periferiji(…) Nije dubina sveta i njegovih tajni onde gde su oblaci i crnina, dubina je u jasnoći i vedrini(…) Ta vedrina nije šala ni samodopadljivost, ona je najviša spoznaja i ljubav, potvrda svekolike zbilje, budnost na rubu svih dubina i ponora, ona je vrlina svetih i vitezova, ona je nepokolebljiva, a sa starošću i blizinom smrti samo raste. Ona je tajna lepote i bit svekolike umetnosti“.

8. „Slika Dorjana Greja“, Oskar Vajld
„Slika Dorjana Greja“ je jedini roman Oskara Vajlda koji se pojavio 1890. u jednom američkom magazinu kao posledica razgovora koji su godinu dana ranije za večerom vodili urednik časopisa, autor i britanski lekar Konan Doil. Knjiga govori o lepom mladom momku koji „pristaje na nagodbu“ da umesto njega stari slika, dok njegovo lice ostaje lepo uprkos godinama i zlodelima koje je počinio. Cena je, ispostaviće se, tolika da će junak poželeti da bude odvratni starac sa slike. Eseističke opservacije, snažno obeležje romana, deo su priče o junaku lordu Henriju, svojevrsnom guruu lepog Dorjana.
Citat: “Mi vazda sami sebe ne razumemo, a druge razumemo retko. Iskustvo nema nikakvu etičku vrednost. Ono je tek ime koje ljudi daju svojim zabludama. Poput savesti, ni iskustvo nije aktivan uzrok. Iskustvo nam samo pokazuje da će naša budućnost biti ista kao i prošlost, da ćemo grehe koje smo jednom počinili s gađenjem, mnogo puta ponovo počiniti s radošću(…) Tragedija starosti nije u tome što je neko star, već što je i mlad. Kad bi mi se povratila mladost, učinio bih sve na svetu osim gimnasticiranja, ranog ustajanja i časnog življenja“.

9. „Hadrijanovi memoari“, Margarit Jursenar
Junak, car Hadrijan (u istoriji zabeležen kao car filozof, mirotvorac, jedan od „pet dobrih careva starog Rima“ koji je, kako M. Jursenar napominje, vladao na razmeđi stare i nove epohe) pred smrt priseća se svog života u vidu svojevrsne ispovesti. A priča obuhvata i vivisekcira široku lepezu pitanja od opštih, društvenih i političkih, do ličnih i pojedinačnih tema i dilema. Jursenar knjigu završava posebnim odeljkom, svojim memoarima o pisanju memoara. Po mnogima i jedno i drugo su priče o ljudima koji su živote uložili u projekte koji su pobedili i istoriju i vreme.
Citat: “Ono što je mene zanimalo nije bila filozofija slobodnog čoveka (dosadni su mi svi oni koji se u to upuštaju), već tehnika: hteo sam da pronađem onu sponu koja našu volju nadovezuje na našu sudbinu, u kojoj disciplina pomaže prirodi umesto da je koči(…) Ja sam sanjao o skrivenom prihvatanju ili o gipkoj dobroj volji (…) I tako, mešavinom uzdržanosti i smelosti, preteranim zahtevima i razumnim ustupcima, najzad sam samog sebe prihvatio“.

10. „Freni i Zui“, Dž. D. Selindžer
Dž. D. Selindžer je najčitaniji američki pisac koji je istovremeno i najmanje objavljivao – svega četiri knjige proze, od kojih je samo “Freni i Zui” (1961) ponovila ogroman uspeh “Lovca u žitu”. Napisana je u formi uzbudljivog, zanimljivog dijaloga između glavne junakinje i njenog brata, koji postepeno vodi katarzi i razrešenju, odnosno nežnosti i ljubavi kao polazištu, uporištu, ishodištu.
Citat:“’Šta on podrazumeva pod šašavcima?’ reče. ’On za svaku stvar ima četrdeset tumačenja! Ako ti se čini da sam malo rastrojena, to je zbog toga. Čas kaže – kao na primer sinoć – da smo šašavi zato što smo vaspitani tako da imamo samo jedan sistem načela. Posle deset minuta kaže da je on šašav zato što nikad ne poželi da s nekim izađe da nešto popije(…) On kaže da su jedini ljudi s kojima bi stvarno voleo da se nađe da negde zajedno popiju nešto, ili svi mrtvi, ili do njih ne može da se dođe.“

Izvor: Blic